Харадинај у Хагу, други пут

Некадашњи командант западног фронта Ослободилачке војске Косова Рамуш Харадинај оотужен је за убиства, мучење и окрутно поступање према Србима, Ромима и Албанцима у околини Дечана 1998. године.

Уз Харадинаја, за кршење закона и обичаја ратовања, у шест тачака, оптужени су њему потчињени Идриз Баљај и Љах Брахимај. Све тачке оптужнице односе се на злодела почињена над притворенима у логору ОВК у селу Јабланица код Дечана, од 1. марта до 30. септембра 1998. године.

Поновно суђење Харадинају и саоптуженима у Хагу почеће 2011. године, произлази из недавне расправе о стању у поступку. Према оптужници, објављеној у Хагу, њих тројица били су учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било "злостављање српских цивила, као и Албанаца и Рома који су сарађивали са српским снагама или их је ОВК сматрала колабораторима, као и оних који нису подржавали ОВК".

Првом тачком, Харадинај, Баљај и Брахимај оптужени су за убиство Ивана Зарића, Агрона Берише и Бурима Бејте, ромске националности, које је ОВК привела у јабланички логор 19. маја 1998. Они су у логору пребијени и мучени, а Баљај је, по оптужници, Зарићу одсекао уво. Трећеоптужени Брахимај је затим, у присуству Харадинаја, наредио да тројица цивила буду погубљена, после чега их је Баљај одвео са припадницима своје јединице "црни орлови".

Тела Зарића, Берише и Бејте никада нису пронађена.

Убиство Уке Реџепаја и Несрета Аљаја, Рома које је је ОВК видела као колаборационисте, другом тачком оптужнице је стављено на терет Харадинају, Баљају и Брахимају.

Реџепај и Аљај доведени су у Јабланицу 25. маја 1998, а њихово стрељање наредио је, по оптужници, Брахимај, који је био заменик Харадинаја.  Мучење и окрутно поступање према косовском Албанцу, кога су Харадинајеви људи заробили 13. јуна 1998, под сумњом да је
сарадјивао са српским властима, описани су у трећој тачки оптужнице.

Из оптужнице произлази да ће жртва злостављања сведочити на поновљеном суђењу, будући да је идентификована као "сведок број шест".

Тачка четири - убиство полицајца

Убиство српског полицајца Ненада Ремиштара, док је био у рукама снага ОВК под контролом Харадинаја, 14. јуна 1998, предмет је четврте тачке оптужнице. Ремиштара је ОВК зауставила претходног дана на контролном пункту на путу Клина-Ђаковица и пребацила у Јабланицу, где га је пребио Назми Брахимај, брат трећеоптуженог Љаха.

Дан пошто је заробљен, Ремиштар је одведен и убијен, а његово тело никада није пронађено.
У истој тачки оптужнице наведено је и да су у логор ОВК у лето 1998. доведени "неидентификовани Муслимани и Црногорци" који су у логору три дана пребијани и "бодени ножевима". Затим су их припадници ОВК одвели, а судбина им је остала непозната.

Албанац Пал Краснићи последњи пут је виђен жив 26. јула 1998. док је био у притвору ОВК у Јабланици, а његово тело касније је пронађено код Радоњићког језера, недалеко од логора, пише у петој тачки оптужнице против Харадинаја и подређених.

Краснићи је био ухапшен 10. јула, под оптужбом да је "српски шпијун". Под тешким батинама бејзбол-палицом, потписао је лажно признање. 

Петом тачком, Харадинај, Баљај и Брахимај оптужени су и за смрт Скендера Кућија, кога је ОВК из његове продавнице одвела у Јабланицу 11. јула 1998.  Кући је тешко пребијен моткама и шипкама, а пет дана касније умро је у амбуланти ОВК у селу Рзнић, где је био пребачен по наређењу Харадинаја. Од пребијања, на телу му је била отворена рана, кроз коју се могао
видети бубрег, пише у оптужници.

О пребијању и мучењу којем је био подвргнут у притвореничком логору ОВК у јулу 1998, по истој тачки оптужнице, требало би да сведочи и заштићени "сведок број три".  На позив Брахимаја, он је 13. јула 1998. отишао у штаб ОВК у Јабланици, али је тамо притворен, са још две особе, и тучен док није изгубио свест.

У Брахимајевој кући, три дана касније, тукли су га и Баљај и две припаднице ОВК. Баљај га је називао спрским шпијуном, а Брахимај му је говорио да би требало да се убије. Након што је успео да побегне, "сведока број три" је Брахимај поново заробио крајем јула 1998. У Харадинајевом штабу у селу Глођани опет је пребијан, све док га Харадинај није ослободио.

Последњом, шестом, тачком Харадинај, Баљај и Брахимај оптужени су за окрутно поступање и мучење Албанаца Насера Ликаја и Фадила Фазлијуа које су сматрали "издајницима" зато што су "подржавали" Демократски савез Косова Ибрахима Ругове.

Ликаја и Фазлијуа, Харадинајеви људи отели су и у Јабланицу спровели 23. маја 1998. Харадинај, Баљај и Брахимај од њих су, под претњом, тражили да село Грабаницу, у којем су живели, очисте од Срба. Пошто је породица отетих запретила крвном осветом, ОВК их је
ослободила, али је у јулу Брахимај поново отео Ликаја који је затим, по оптужници, тучен бејзбол-палицом испред Харадинаја, који је наредјивао да пребијање почне и буде заустављено.

Харадинај је Ликају и пљунуо у лице, а Баљај му је претио убиством. Пребијање је трајало три дана, после чега је притвореник био приморан да ради, док није побегао, три недеље касније.

Усвајајући жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, изречену у априлу 2008, апелационо веће Трибунала наложило је, крајем јула, да суђење Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице.

Првостепеном пресудом, Харадинај и другооптужени Баљај били су ослобођени кривице за злочине над Србима, Ромима и Албанцима у околини Дечана 1998. Трећеоптужени Брахимај осуђен је на шест година затвора због окрутног поступања према заробљеницима у логору
ОВК у селу Јабланица.

Делимично понављање суђења, жалбено веће Трибунала наложило је зато што на првом процесу нису била саслушана два кључна сведока, бивши припадници ОВК, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени".

На застрашивање и узнемиравање сведока на Косову, указало је и судско веће у првостепеној пресуди у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрала нелојалним, али да није доказана кривица Харадинаја и Баљаја.