Случај "Рибникар", зашто се суђење затвара за јавност

Виши суд у Београду продужио је притвор Владимиру Кецмановићу, оцу дечака који је 3. маја у Основној школи „Владислав Рибникар" убио девет вршњака и чувара школе. Мајци дечака забрањено је да прилази и комуницира са сином, који у кривичним поступцима који се воде против његових родитеља има статус сведока.

То је уследило након што је тужилаштво подигло оптужницу против оба родитеља. Такође је предложено да се главни претрес затвори за јавност, о чему ће одлучити суд.

"У оваквим ситуацијама води се рачуна шта је претежнији интерес, да ли је претежнији интерес сасвим оправдан интерес јавности да зна, или заштита малолетних лица у овом кривичном поступку“, каже Никола Ускоковић, тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Према његовим речима, због осетљивости овог поступка, тужилаштво сматра да је претежнији интерес заштита малолетника, због чега сматра да је неопходно затворити главни претрес за јавност.

И стручна јавност сагласна је с оценом. Иако је по Уставу и закону јавност једна од гаранција правичног суђења, четири су изузетка кад она може бити искључена из дела или целог суђења. Осим заштите интереса малолетника, такву одлуку суд може донети да се заштити национална безбедност, јавни ред и морал и приватност учесника поступка.

"Није спорно да су грађани у вези са овим случајем, о ком не бих говорио конкретно, али начелно, заинтересовани за исход поступка и радње у поступку, али са друге стране треба мислити на приватност учесника поступка и посебно малолетних лица“, рекао је професор Кривичног права на Правном факултету у Београду Милан Шкулић.

Како је рекао, некад заиста није прикладно да постоји нека широка публика у тој врсти кривичних поступака.

Публика је била искључена у предмету против Нинослава Јовановића, који је осуђен за отмицу и силовање 12-годишње девојчице.

Понешто је, ипак, успело да процури у медије. Да би тако нешто могло да се деси и у случају "Рибникар“, сумњају упућени. Позивају медије на поштовање етике.

"Ми треба да знамо основно правило у медијском свету: медији су ту да извештавају, а не да пресуђују. Оно где су се наши медији, поготово булеварски, страшно обрукали у прошлости јесте управо то што су имали страховиту жељу да дижу тираже тако што спектаклима пресуђују невиним људима. И време је да, ако могу ови нови закони, то покушају да смире, а ово је први потез ка смиривању те сада већ захуктале хистерије о тражењу криваца“, каже редитељ и публициста Станко Црнобрња.

Искључивање јавности искључује могућност и да присутни на суђењу – најчешће адвокати и сведоци – ван суднице говоре о процесу. За кршење им прети и затвор до пет година.

Милан Шкулић каже да је санкција озбиљна, кад се искључи јавност онда између осталог председник већа обавештава све учеснике поступка и оне који присуствују да су дужни да чувају као тајну све оно што сазнају на том главном претресу, а да је одавање тајне кривично дело. 

"То је на неки начин једна информација која искључује могућност да се то лице позива на правну заблуду – да није знало да тиме чини кривично дело“, рекао је Шкулић.

Ако је јавност на главном претресу била искључена, пресуда ће се читати јавно, прописује Закон о кривичном поступку. Суду, ипак, остаје одлука да ли ће с грађанима поделити и разлоге за такву пресуду.