Станишићева одбрана: СДБ Србије није контролисала власти у САО Славонија и Барања

Станишић, бивши начелник СДБ Србијe, оптужен је заједно са својим помоћником Франком Симатовићем Френкијем, за ратне злочине над Хрватима и Муслиманима током сукоба у Хрватској и БиХ, 1991-95.

Сведок РФЈ-113, из чијег исказа произлази да је у то време био полицајац у САО Славонија, Барања и Западни Срем, јуче је изјавио да су припадници СДБ Србије Илија Којић и Радослав Костић имали стварну власт у тој области, иако су формално били помоћници министра унутрашњих послова Милана Мартића.

Станишићев бранилац Јан Едвардс је током унакрсног испитивања доказивао да је Мартић имао реалну власт и да су му Којић и Костић били подређени.

Као доказ за то, адвокат Едвардс предочио је документ којим је, у то време, Мартић наложио Којићу да обавезно присуствује једном састанку.

Да Којић и Костић нису играли значајну улогу у вођству САО СБЗС, Станишићев бранилац доказивао је и чињеницом да они нису били присутни на Мартићевом састанку с руководством Републике Српске, предвођеним Радованом Караџићем, посвећеном Венс-Овеновом мировном плану.

На Едвардсово питање шта су била задужења помоћника министра унутрашњих послова, сведок је одговорио да су у Источној Славонији "све политичке структуре долазиле код Којића" и да је он одлучивао о оснивању полицијских станица и свој опреми која им је била неопходна.

Исти посао, према речима сведока, Костић је обављао у Барањи.

Станишићева одбрана сугерисала је, а сведок је то потврдио, да је и ЈНА у тај регион упућивала оружје за локалне Србе, односно за Територијалну одбрану.

Сведок РФЈ-113 је у уторак описао испоруке оружја из Србије преко Дунава у околину Вуковара које је СДБ Србије организовала и спровела преко Којића.

На сугестију адвоката Едвардса да је "ЈНА испоручила тешко наоружање за разарање Вуковара", сведок је одговорио потврдно.

Већи део унакрсног испитивања одвијао се иза затворених врата да не би био откривен идентитет заштићеног сведока, који исказ даје скривеног лика и уз електронску измену гласа.

РФЈ-113 у четвртак одговара на питања одбране другооптуженог Симатовића.

У главном исказу, сведок је изјавио да су припадници локалне ТО и паравојска Жељка Ражнатовића Аркана у лето 1991. протеривале, пљачкале и убијале Хрвате и Мађаре у селима Даљ и Ћелије у Источној Славонији.

По оптужници, СДБ Србије је контролисала локалне територијалце, а Ражнатовићева формација била је јединица те службе.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ,1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је после једног неуспелог покушаја почело 2009. године, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.