Потврђено продужење притвора Радоњићу и Ромићу

Након што је три пута током прошлог месеца укидао решења Специјалног суда због недовољно јасног образложења разлога за продужење притвора, Апелациони суд је овога пута закључио да је таква одлука основана и јасна, преноси Танјуг.

Портпарол Апелационог суда Мирјана Пиљић рекла је да је тај суд оценио да је Специјални суд дао "довољне и јасне разлоге да постоји узрочно-последична веза између узнемирења јавности и угрожавња вођења кривичног поступка у односу на окривљене Радоњића и Ромића".

Апелациони суд сматра да је продужење притвора оправдано јер "све околности случаја које се односе на извршење кривичног дела и чињенице да су окривљени основано сумњиви и да су кривично дело извршили из ниских побуда због јавног иступања Ћурувије у земљи и иностранству, његовог утицаја на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага и политичких субјеката, односно постојања основане сумње да је кривично дело извршено у току дана у центру града а све ради чувања постојећих структура власти владајућег режима", рекла је Мирјана Пиљић.

"Када се напред наведено доведе у везу са значајем и улогом Славка Ћурувије у друштву и новинарској професији и то да је био власник, директор и главни и одговорни уредник недељника Телеграф и листа Европљанин, у то време опозиционих новина, због тога ни 15 година од извршења кривичног дела не доводи у питање закључак првостепеног суда да би пуштањем Радоњића и Ромића на слободу могло бити угрожено несметано и правично вођење кривичног поступка", нагласила је портпаролка суда..

Навела је да се, према ставу Апелационог суда, узнемирење јавности које се догодило 1999. године актуелизовало истим интензитетом након покретања кривичног поступка против Радоњића и Ромића, почетком 2014. године.

Допуњена оптужница за убиство Ђурувије 

У међувремену је Тужилаштво за организовани криминал подигло нову, допуњену оптужницу против четворице припадника Ресора Државне безбедности којом их терети за убиство Ћурувије, рекао је Танјугу тужилац Миљко Радисављевић.

Након допуне истраге која је спроведена по налогу суда, тужилаштво је оптужило тадашњег начелника Ресора ДБ Радомира Марковића, шефа београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, главног обавештајног инспектора у Другој управи Ресора Ратка Ромића и припадника резервног састава тог ресора Милана Курака.

Оптужницом се окривљени терете да су "из ниских побуда" убили новинара и власника листова Дневни телеграф и Европљанин Славка Ћурувију 11. априла 1999. године, односно да су извршили кривично дело тешко убиство за које је запрећена казна од 30 до 40 година затвора.

Марковић се терети да је то дело извршио подстрекавањем, а остали су оптужени као саизвршиоци, прецизирао је тужилац Радисављевић и додао да су током допуне истраге обављене истражне радње које је затражио суд.

Напоменуо је да је оптужница поднета Посебном одељењу Вишег суда у Београду и да је у току њено испитивање.

Специјални суд у Београду 24. јула 2014. године је вратио на допуну истраге оптужницу подигнуту 6. јуна.

Тај суд ће поново разматрати допуњену оптужницу и ако је потврди браниоци и оптужени ће имати право да на то решење изјаве жалбу Апелационом суду у Београду.

Тек по правоснажности оптужнице, суд ће заказати суђење, односно припремно рочиште, а потом и главни претрес.

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999, током НАТО бомбардовања СР Југославије.

Убиство је извршено у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа, у времену између 16 и 39 и 16 и 45, наводи се у оптужници.

Са Ћурувијом је у време убиства тада била његова невенчана супруга, историцарка Бранка Прпа, која је том приликом задобила лаке телесне повреде пошто су је нападачи онесвеститли ударцем у главу.

Кључни сведок у овој истрази након чијег исказа су ухапшени оптужени 13. јануара 2014. године је некадашњи припадник ДБ-а, односно комадант јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија.

Улемек је на своју иницијативу, безусловно, 8. јануара 2014. године дао исказ тужилаштву у којем је детаљно испричао своја сазнања о тој ликвидацији.

У време убиства Ћурувије на власти у Србији је била коалиција СПС, ЈУЛ и СРС.

Радомир Марковић је ухапшен у фебруару 2001. Осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због убиства Ивана Стамболића 25. августа 2000. године и четворице чланова СПО у атентату на лидера СПО - Вука Драшковића на Ибарској магистрали, 3. октобра 1999.

Радоњићу и Ромићу суди се у Вишем суду у Београду и за помагање у покушају убиства Драшковића у Будви 2000. године.

Првостепено су били осуђени на осам и седам година затвора, али је та пресуда укинута и у току је поновљено суђење.