Купрешанин сведочио на суђењу Младићу

Генерал Ратко Младић (72), ратни командант Војске Републике Српске, оптужен је, између осталог, за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида. Циљ тог прогона, по оптужници, било је стварање српске државе на територији БиХ, преноси Бета.

Бивши високи званичник Српске демократске странке Војо Купрешанин један од лидера Срба у Босанској крајини, тврдио је прво да се не зна да је на Скупштини Републике Српске сам рекао да је "наш јасан циљ уништавање Алијине државе".

Пошто му је тужилац предочио транскрипт, сугеришући да је под "Алијином државом" подразумевао "независну и унитарну БиХ", сведок је рекао:

"Ја кад говорим о Алијиној држави, говорим о исламској држави, базираној на Изетбеговићевој Исламској декларацији. Не говорим о унитарној БиХ. Хтели смо да разбијемо концепт исламске државе, који је постао реалност".

Иако му је заступник оптужбе то цитирао из скупштинског записника, Купрешанин је оповргавао да је икада рекао да је "наш животни простор у опасности" и да, стога, "Муслимане треба спречити да се уселе на нашу територију".

"Није тачно, ја то нисам рекао. Никада нисам рекао да треба спречити нечије усељавање", каже Купрешанин.

Сведок је рекао да је циљ босанских Срба, уочи рата у БиХ, био да остану у Југославији и да је то право "дефинисао плебисцит" српског народа одржан крајем 1991.

"Не мислим да је то био корак ка разбијању БиХ већ демократска воља народа", истакао је Купрешанин.

На питање да ли је тачно да су Срби "полагали право на 60 одсто" територије БиХ, Купрешанин је узвратио да су "Срби имали 62 одсто територије до 1990-91. То је био званичан податак, то је било њихово власништво".

Супротно записнику са Скупштине РС, сведок је негирао и да је у децембру 1991. прочитао декларацију о признавању Републике Српске Крајине на територији Хрватске.

Потврдио је, међутим, да је уједињење Босанске крајине и РСК био "давнашњи сан Срба с обе стране Уне", али да је председник РС Радован Караџић, који се "свим снагама борио за авнојевску Југославију", био против тога.

Да "не зна" за то, Купрешанин је рекао и након што му је заступник оптужбе цитирао пресретнути разговор између њега и Караџића из фебруара 1992.

Разматрајући Лисабонски споразум о реорганизацији БиХ, који Караџић назива "максималним успехом", јер "Босна не може бити јединствена држава", Купрешанин је по цитираном препису, тада рекао да ће "наша полиција бити на нашој територији" и да "нам нико не може рећи где су наше границе".

На тужиочеву сугестију да су саговорници говорили о "стварању српске државе", сведок је рекао да се "не може сетити" разговора, иако је у писаној изјави Младићевој одбрани потврдио да му је препис био показан.

Упитан од председавајућег судије Алфонса Орија да ли се залагао "за стварање независне српске државе", Купрешанин је одговорио: "У том тренутку - не".

Тужилац је Купрешанину из записника цитирао и да је, на скупштинском заседању у фебруару 1992. назвао Муслимане и Хрвате "нашим природним непријатељима" с којим не би требало имати ништа.

"Тога се не сећам, то су тешке речи", одговорио је сведок.

Купрешанин је тврдио и да први пут чује да је ВРС, током рата у БиХ, добијала муницију и опрему од Војске Југославије.

Посведочио је да га је Караџић у лето 1992. задужио да затвори "истражне центре" за несрбе у околини Приједора у којима су, по оптужници против Караџића и Младића, почињени тешки злочини.

Исказ Купрешанина биће окончан у понедељак 15. децембра.

Оптужница генерала Младића терети и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање за таоце припадника Унпрофора, током рата у БиХ.