Случај "Це маркет", Радуловић разоткрива Мишковића?

Радуловић, који се предао полицији, осуђен је на пет година затвора првостепеном пресудом Специјалног суда у Београду 15. маја ове године, а у току је жалбени поступак.

У склопу истраге о приватизацији "Це маркета" Мишковић је испитан у својству грађанина, и, како су известили медији, детаљно говорио о улози бизнисмена Милана Бека и Радуловића у куповини "Це маркета" за 29 милиона евра, иако је процењена вредност била 325 милиона евра.

Шест година раније, септембра 2007. године, Милан Беко је, као сведок на суђењу, говорио на који начин је, 2005. године, постигнут договор између њега, Радуловића и Мишковића о приватизацији "Це маркета".

Њихов састанак иницирао је Данко Ђунић (сувласник фирме Еки инвестимент), као особа овлашћена да у "приватизацији помогне у изналажењу партнера", тврдио је тада Беко.

Беко је, како су наводили медији, на суду навео да је на састанку договорено да после две године Делта М постане власник "Це маркета", а да до тада она буде у Бековом власништву. Договорено је и да ће Радуловић остати на функцији директора још две године.

Беко је тврдио и да је фирма Пример Ц, која је касније пренета у Радуловићево власништво, била, у регуларном поступку приватизације "Це маркета" једини понуђач, јер је "Меркатор" у међувремену одустао, а енглески "Ашмор" је дисквалификован због промене правног лица.

Беко је навео да је пре окончања приватизације "Це маркета", фирма Нова фин са седиштем у Луксембургу, која је била у његовом власништву, купила "Пример Ц" по цени по којој је то предузеће и основано.

Касније је, како је рекао, са Мишковићем договорио да он стекне право искључивог власништва над луксембуршком компанијом.

Писмо Савету за борбу против корупције

Радуловић, који је 2006. побегао из Србије, након отпужби да је оштетио "Це маркет" за 30 милиона евра, годину дана касније је у писму упућеном Савету за борбу против корупције навео да је договор о продаји "Це маркета" склопљен "по налогу" премијера Србије Војислава Коштунице.

У писму, које је објавило неколико медија, он је тврдио да су Меморандум о разумевању, поред њега потписали Беко и Мишковић 19. августа 2005. године, на иницијативу Коштунице, чији налог му је пренео тадашњи министар полиције Драган Јочић током разговора у његовом кабинету, коме су присуствовали и секретар Владе Србије Дејан Михајлов и шеф УБПОК-а.

Одмах након завршеног преузимања "Це маркета", по договору са Коштуницом, Мишковић и Беко су поделили велики плен, који се звао "Це маркет", вредан више од 300 милиона евра, а да притом нису испоштовали ниједну тачку потписаног Меморандума, писао је тада Радуловић.

Радуловић је крајем прошле године у телефонској изјави ТВ Пинк најавио повратак у Србију и доказе против Мишковића.

Радуловићева супруга, Вукица, тада је, у интервјуу за Курир, оптужила Мишковића да је с бившим министром Предрагом Бубалом натерао њеног мужа да испод цене прода "Це маркет".

"Бубало је на Мишковићевој слави, јануара 2005, имао задатак да Слободану (Радуловићу) јасно и љубазно, али с претњом између редова, саопшти да "Це маркет" мора да буде продат онима које Коштуничина влада одреди, а да је Коштуница одлучио да је то Мишковић", рекла је Вукица Радуловић.

У извештају Савета за борбу против корупције о приватизацији "Це маркета" изнете су све сумње које постоје у вези са овим случајем, и он је достављен надлежним државним органима који би, по речима Душана Слијепчевић из Савета, који је радио на извештају, требало да све до краја истраже и заврше.

Радуловић радио је у Хемијској индустрију "Панчево", Индустрији пластичних маса "Букуља" Београд где је био је директор, затим директор Дирекције за градске робне резерве, председник Градског комитета за привреду, потпредседник у СОУР-у Центропром.

Крајем септембра 2004. у Београду је основао своју фирму "Пример Це" која је и дала понуду за куповину акција "Це маркета".

Он је, како је тада објављено, поседовао 1.460 акција "Це маркета", односно 0,8 одсто капитала.

Директор Трговинског акционарског друштва "Це маркет" постао је јануара 1990. године.

У неколико мандата, до 2003. године био је посланик Скупштине Србије, председник Одбора за развој и економске односе са иностранством.

Пре него је постао потпредседник Либерала Србије, био је члан Демократске странке из које је искључен након одлуке да уђе у владу Мирка Марјановића.

Радуловић је од 1992. до 1996. био потпредседник Владе Србије. Био је и на списку људи којима је крајем 2000. године забрањен улаз у земље ЕУ.