Станишић: Војна полиција починила масакр на Влашићу

Сведочећи на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, ратни министар унутрашњих послова Републике Српске Мићо Станишић тврдио је да су масакр над Муслиманима на планини Влашић током лета 1992. године починили војни, а не цивилни полицајци.

Рекавши да међу починиоцима масовног убиства на Корићанским стијенама није било "активних" припадника МУП-a Републике Српске, Станишић је изјавио да су злочин починили "припадници интервентног вода војне полиције", односно Војске РС.

Према оптужници против Караџића и ранијим пресудама, полицајци из Приједора, предвођени Дарком Мрђом, убили су 21. августа 1992. године на Корићанским стијенама око 200 заробљених Муслимана.

Пошто је признао кривицу, Мрђу је Хашки трибунал осудио на 17 година затвора, а он је недавно ослобођен након што је издржао две трећине казне.

Станишић је рекао да је за тај злочин сазнао "после два-три дана" и да је полиција урадила све што је у том тренутку могла - спровела увиђај и обезбедила преживеле сведоке.

Сугерисао је да су за наставак истраге били задужени истражни судија и тужилац.

Хашки трибунал је прошле године Станишића (60) неправоснажно осудио на 22 године затвора због прогона и других злочина над несрпским становништвом 1992. године, укључујући и масакр на Влашићу.

Оптужница терети Караџића (68), тадашњег председника РС и врховног команданта њених оружаних снага, за прогон Муслимана и Хрвата широм Босне и Херцеговине. Приједор је једна од седам општина у којима је тај прогон, према оптужници, имао размере геноцида.

Одговарајући на питања тужилаца, Станишић је, упркос предоченим документима, негирао да је МУП РС наоружавао паравојне формације, попут "Жутих оса", које су починиле тешке злочине над муслиманским становништвом у источној Босни, а нарочито у Зворнику.

Рекао је да припадници те паравојске не само што су чинили злочине над несрбима него су малтретирали и српске званичнике и министре у граду и на околним контролним пунктовима, све док их у августу 1992. године нису похапсиле специјалне јединице полиције.

Сведок је потврдио да је за недела "Жутих оса" у Зворнику, укључујући "убиство 200 људи", први пут чуо у јуну те године и рекао да је потом два месеца припремао акцију против њих.

Караџић, који се брани сам, после Станишића је пред судије извео сведока одбране Михајла Орловића, који је 1992. године био новинар радија у Санском Мосту.

Као и претходни сведоци из тог града, Орловић је изјавио да су сукобе, с пролећа 1992, изазвали "муслимански екстремисти" који су нападали ЈНА и потом нису предали илегално оружје после позива српских власти да то мирно учине.

Према Орловићевој изјави, "многи грађани који су волели мир потражили су, затим, уточиште у школама и спортским салама".

Док се српска власт, успостављена у мају, консолидовала, "појединци и криминалне групе су искористили хаос ради стицања користи". Пљачке су заустављене у јуну 1992. године.

Сведок је тврдио да су "многи грађани свих националности напустили град због ратне беде", а српске снаге су их "испратиле" због "сигурног пролаза". Додао је да су имовину "могли да задрже или размене".

У "напуштене куће", власти су сместиле српске избеглице из других крајева БиХ, посведочио је Орловић, који је тврдио и да је "више хиљада Муслимана остало да живи у Санском Мосту".

Према оптужници против Караџића, прогон Муслимана и Хрвата из општине Сански Мост попримио је размере геноцида.

Сведока Орловића сутра ће унакрсно испитивати тужиоци.

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН 1992-1995. године.