Коначне пресуде Шаиновићу и генералима

10.55 - Сретену Лукићу казна са 22 смањена на 20 година затвора. 

10.50 - Владимиру Лазаревићу казна са 15 смањена на 14 година затвора. 

10.48 - Небојши Павковићу потврђена казна од 22 године затвора.

10.42 - Николи Шаиновићу, према коначној пресуди, казна са 22 смањена на 18 година затвора. 

9.30 - Почела је сесија на којој ће бити изречене коначне пресуде Николи Шаиновићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу и Сретену Лукићу.

Жалбено веће Хашког трибунала изрекло је правоснажне пресуде бившем потпредседнику Владе СР Југославије Николи Шаиновићу, генералима војске и полиције Небојши Павковићу, Сретену Лукићу и Владимиру Лазаревићу, оптуженим за злочине почињене над косовским Албанцима 1999. године. Првостепене казне смањене су свима осим Павковићу.

Бившем потпредседнику Владе СР Југославије Николи Шаиновићу првобитно изречена казна од 22 године затвора смањена је на 18 година. 

Бившем команданту Треће армије Војске Југославије Небојши Павковићу потврђена је првостепена пресуда од 22 године затвора.

Бившем начелнику штаба Приштинског корпуса ВЈ Владимиру Лазаревићу казна је са 15 година смањена на 14 година затвора.

Сретену Лукићу, бившем начелнику штаба МУП-а на Косову, првобитно изречена казна од 22 године затвора смањена је на 20 година.

Шаиновић и Лукић, према правоснажној пресуди којом су делимично усвојене њихове жалбе, нису одговорни за убиства Албанаца у Сувој Реци и селима Мала Круша и Меја, за која су у првостепеном поступку били осуђени.

Ослобођени су, такође, и кривице за присилно премештање на неким локацијама на Косову.

То је, према процени Жалбеног већа коју је пренео председавајући судија Лију Даћун, оправдало смањење казне њима двојици.

Без обзира на то, Шаиновић, Лукић и Павковић проглашени су, као и првостепеном пресудом, кривим по свих пет тачака оптужнице - за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова.

Та дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата.

Жалбено веће Трибунала потврдило је налаз из првостепене пресуде да су Шаиновић, Павковић и Лукић кључни учесници "у удруженом злочиначком подухвату" насилног протеривања "најмање 700.000" албанских цивила са Косова од марта до јуна 1999. чији је циљ била "промена етничке равнотеже ради задржавања српске контроле" над Покрајином.

Правоснажном пресудом потврђено је и да је генерал Лазаревић, као командант Приштинског корпуса ВЈ, помагао и подржавао насилно премештање и депортацију албанског становништва.

Генерал Лазаревић ослобођен је оптужбе за премештање албанског становништва из општине Качаник.

Жалбено веће одбило је Лазаревићеву жалбу да је погрешно осуђен за помагање и подржавање присилног премештања и депортација зато што није утврђено да је, при пружању помоћи, постојала "директна усмереност" на злочине.

Стандард "директне усмерености", друго жалбено веће Трибунала применило је при ослобађању бившег начелника Генералштаба ВЈ Момчила Перишића кривице за помагање и подржавање злочина Војске Републике Српске током рата у БиХ.

Судија Даћун означио је такав приступ својих колега у случају Перишић као "погрешан", нагласивши да за осуђујућу пресуду за помагање и подржавање није неопходно да оптужени буде "директно усмерен" на чињење злочина.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић оценио је да није неочекивана пресуда Жалбеног већа Хашког трибунала.

Вукчевић је у писаној изјави достављеној Танјугу навео да ће Тужилаштво за ратне злочине наставити да приводи правди одговорне за злочине, без обзира на њихову позицију у командном ланцу, укључујући и тај предмет.

"Интересантан закључак Жалбеног већа је да се није сложило са пресудом Жалбеног већа у предмету 'Перишšић' у делу у којем је одлучивано да је елемент одговорности помагања и подрžавања конкретна усмереност такве помоћи", сматра Вукчевић.

Тужилац је приметио и да је својом пресудом Жалбено веће утврдило да су неки од оптуžжених одговорни и за поједине злочине за које су првостепеном пресудом били ослобођени, али да је одбило да им за то повећа казне. 

Реаговања бранилаца

Одбрана генерала Небојше Павковића најавила је да ће покушати да затражи ванредну ревизију данашње правоснажне пресуде.

"Постоји могућност да затражимо ревизију, иако су високи стандарди за то и једино је одбрана Веселина Шљиванчанина успела... Наставићемо да се боримо за то док имамо законских могућности", рекао је у Хагу Павковићев бранилац Александар Алексић.

Упоређујући пресуду Павковићу са ослобађајућом пресудом хрватском генералу Анту Готовини, који је био оптужен за прогон Срба из Книнске крајине 1995, Алексић је подсетио да је Жалбено веће у том случају утврдило да није постојао удружени злочиначки подухват за протеривање српског становништва.

"То је одлучено, иако је првостепено веће цитирало доказе као што је изјава председника Туђмана после операције 'Олуја', када је рекао: 'Срби су канцер на ткиву Хрватске, ми смо их отерали да се више никад не врате.' Већина у жалбеном већу у предмету Готовина рекла је да није једини разуман закључак да су имали намеру да протерају хиљаде и хиљаде Срба. Тврдим да тако директног доказа у случају Шаиновић и други - нема", истиче Алексић.

Бранилац Николе Шаиновића, адвокат Тома Фила, задовољан је пресудом и верује да ће његов клијент догодине бити код куће.

"Ипак, то не значи да мислим да је он крив нити да то прихватим", рекао је Фила Танјугу и истакао и да је судија Туџ Мух Ахмедов издвојио мишљење да Шаиновић није крив.

Фила је навео и да би сви они били ослобођени и код куће да је веће које им је судило имало исти став као и судско веће на суђењу генералу Момчилу Перишићу.

Бранилац Сретена Лукића, адвокат Бранко Лукић, рекао је да је незадовољан одлуком да се Сретену Лукићу смањи казна са 22 на 20 година затвора.

"Нисмо задовољни, очекивали смо бољи резултат с обзиром на чињенично стање у предмету и оно што смо презентовали суду, ми као одбрана у односу на тужилаштво", рекао је Лукић Танјугу.

Навео је да би Сретен Лукић могао да се нађе на слободи за нешто мање од шест година, уколико би се применио условни отпуст после две трећине издржане казне, а с обзиром на време проведено у притвору које се урачунава у казну затвора.

После првостепеног поступка, 29. фебруара 2009, на 15 година затвора био је осуђен и бивши начелник Генералштаба ВЈ Драгољуб Ојданић.

У оквиру нагодбе, одбрана и тужилаштво накнадно су повукли уложене жалбе, а генерал Ојданић је летос, после две трећине издржане казне, пуштен на слободу.

Милана Милутиновића, који је 1999. био председник Србије, Трибунал је после првостепеног процеса ослободио оптужби за злочине на Косову.

Шаиновић је у притвору Трибунала од пролећа 2002. када се добровољно предао. Генерали Павковић, Лазаревић и Лукић добровољно су се предали суду 2005.

Према правилима Трибунала, моћи ће да затраже превремено ослобађање када буду одслужили две трећине казне.