Раденковић сведочио у Караџићеву одбрану

У одбрану Радована Караџића, пред Хашким трибуналом је сведочио бивши обавештајни официр Војске Републике Српске Радомир Радинковић.

Радинковић је рекао да је према Муслиманима и Хрватима у заробљеничком логору на Мањачи 1992. поступано у складу са прописима.

Изјавио је да "нико никада није наредио да се права ратних заробљеника крше" и да је "све било учињено да се она заштите".

Вођство Републике Српске, такође, није наредило "малтретирање ни ликвидације" заробљеника.

За убиство двојице заробљеника, сведок је рекао да су их починили "на своју руку" војни полицајци против којих је био покренут кривични поступак, а "осуђени су после рата".

Тадашњи председник РС и врховни командант њених оружаних снага, Радован Караџић (68) оптужен је, између осталог, за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида.

Тужитељка Керолин Еџертон предочила је сведоку, у унакрсном испитивању, налазе међународног Црвеног крста да је у логору било "апсолутно недовољно" хране и да су општи животни услови били лоши.

Не само да су заробљеници били смештени у бившим шталама, "него је према њима поступано као са животињама", тврдила је заступница оптужбе.

"Не бих се сложио, тврдим да је за већину заробљеника у том тренутку пружано најбоље што се могло", одговорио је Радинковић.

Потврдио је да је међу заробљенима било и малолетника као и оболелих стараца.

"Власти које су их хапсиле вероватно су процениле да и њих треба смакнути, из којег разлога - не знам. Ми смо процењивали да треба да иду из логора, било у треће земље или било где", рекао је Радинковић.

Тврдњу тужитељке да су цивили из општина Кључ, Приједор, Сански Мост хапшени "насумично" и пребацивани на Мањачу "само зато што нису Срби", Радинковић је негирао.

Сведок је потврдио да су се 24 Муслимана из Санског Моста у лето 1992. угушила у камионима којим их је српска полиција пребацивала на Мањачу као и да је један број заробљеника био убијен испред капија логора.

За то је, међутим, окривио цивилну полицију која је заробљене спроводила.

Упитан зашто војне власти у логору нису учиниле ништа да злочине спрече, Радинковић је понављао да је војска била задужена за обезбеђење унутар логора и да није могла интервенисати ван ограде где је надлежна била цивилна полиција.

Симо Мишковић: Није било плана геноцида над Муслиманима и Хрватима 

Други данашњи Караџићев сведок Симо Мишковића, који је 1992. био председник Српске демократске странке у Приједору, изјавио да није знао ни за какав план да се Муслимани и Хрвати трајно уклоне злочинима и геноцидом и да "никада за то није чуо у СДС-у".

Српско преузимање власти у Приједору крајем априла 1992. било је, по сведоку, неопходно да би се српечио "погром" над Србима. И избијање рата, месец дана касније, било је последица напада муслиманских паравојски.

Одговарајући на питања тужитељке Катрине Густавсон, Мишковић је потврдио да је власт преузету у складу са упутством које је Караџић у децембру 1991. дао општинским одборима СДС-а.

На подсећање да су српске снаге напале села у околини Приједора у мају 1992. из којих је велики број цивила пребачен у логоре, Мишковић је изјавио да је "до те реакције дошло после инцидената, а не из чистог хира".

Сведок је потврдио и да је са другим српским политичким лидерима из Приједора посетио логор Омарска, али је негирао своју ранију изјаву да су муслимански заробљеници које је видео, међу којима је било и жена, изгледали "болесно и лоше".

Рекао је и да су "певали српске и четничке песме", али да "не зна да ли су били присиљени".

Иако је тврдио да Омарска није била логор него "истражни центар" сведок је прихватио да је "изненађујуће" било то што нико међу бројним заробљенима није био оптужен ни за шта.

Упитан да ли је знао за убиство 200 заробљених у логору Кератерм у лето 1992, Мишковић је одговорио: "Не знам ни сада, први пут то чујем".

Караџић, који се брани сам, сутра ће додатно испитивати Мишковића.