Глобус: Стратегија Хрватске пред судом у Хагу

Загребачки недељник Глобус открива "тајне хрватске тужбе против Србије" и начин на који ће водити ту "последњу правну битку", истичући да Хрватска прво мора да докаже да су у рату почињени злочини са елементима геноцида, затим да су починиоци тих злочина имали геноцидну намеру, а потом и да је све било наређено из Београда.

"Директно контролишући рад својих обавештајних агената, јединица и разних паравојних формација на територији Хрватске, на подручју Книна, Далмације, источне и западне Славоније, Савезна Република Југославија је одговорна за 'етничко чишћење' хрватских држављана из тих подручја - процес који је такође резултирао великим бројем прогнаних, убијених, мучених или бесправно заточених хрватских држављана...", наведено је на почетку хрватске тужбе за геноцид против Србије.

Недељник наводи да је аутор почетка тужбе сада пензионисани професор загребачког Правног факултета Звонимир Шепаровић, а њено образложење су две године касније написали правници - актуелни председник Иво Јосиповић и помоћник генералног секретара УН Иван Шимоновић.

Дуго очекивани судски процес, у којем ће Хрватска покушати да докаже да је Република Србија током "домовинског рата починила злочин геноцида против хрватског народа", требало би да почне у марту наредне године.

Хрватски правни тим предводиће професорка међународног права на ријечком Правном факултету Весна Црнић Гротић и редовни професор међународног права на загребачком Правном факултету Даворин Лапаш, а инострани правни тим предводи биши главни тужилац за Енглеску и Велс Кеир Стармер и професор међународног права на Кембриџу Џејмс Крафорд.

Глобус наводи да ће српску страну заступати бивши војни судија Саша Обрадовић, а одлуку ће донети судско веће од 15 судија, међу којима је и ад хок именовани хрватски експерт за међународно право Будислав Вукас.

Очекује се да ће судски процес трајати између једне и две године.

Подсећа се да је у последњих 14 година хрватска тужба прошла кроз бројне турбуленције и неколико пута била близу повлачења, али с обзиром на бројне околности до тога није дошло. Последњи пут таква могућност појавила се убрзо након доласка на власт "Кукурику" коалиције.

Расправа о повлачењу тужбе

Поново је отворена расправа о наводној бесмислености тужбе, а у корист њеног повлачења понуђена су два аргумента.

Први се, пише Глобус, тицао дипломатских односа са Србијом. И председник Јосиповић и министарка спољних послова и европских интеграција Весна Пусић више пута су поновили да би тужбу требало повући ако Београд пристане да учини одређене вансудске нагодбе и уступке Хрватској.

Глобус сматра да је било занимљиво пратити како се један од аутора Меморијала тужбе, Јосиповић, труди да објасни зашто би влада његовог партијског колеге Зорана Милановића требало да одустане од тог процеса.

Углавном се, кажу, спомињало да би Србија заузврат требало да помогне Хрватској у проналаску несталих, врати отето културно благо.

Други аргумент тицао се, како се наводи, пресуде Међународног суда правде из 2007. године у случају Босна и Херцеговина против Србије, у којем је суд утврдио да Србија на територији БиХ није извршила геноцид.

Додуше, утврђен је геноцид на подручју Сребренице, али је суд пресудио да тај геноцид није извршила Србија, пише Глобус и додаје да је кривицу Србије суд пронашао у чињеници што Србија није спречила геноцид и то је било све.