Мерон опет председник Хашког трибунала

Председник Хашког трибунала, Американац Теодор Мерон, изабран је поново на ту функцију на специјалној пленарној седници судија, саопштено је из Хага.

Од 18 судија Хашког суда који су гласали, 12 је подржало Мерона, а шест његовог противкандидата, јужнокорејског судију О Гон Квона.

Мерон, коме нови мандат почиње 17. новембра, номиновао је потом за потпредседника Трибунала малтешког судију Кармела Ађијуса, који је и протекле две године био на тој функцији, и његово именовање је усвојено консензусом.

Мерон (83) - најстарији је судија Трибунала, а за тај суд ради од 2000. године.

За председника Трибунала први пут је изабран када је добио двогодишњи мандат 2003, а потом и 2011. године.

Председавао је Жалбеним већем које је, тесном већином гласова, донело ослобађајућу пресуду хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, а потом и бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу.

Готовина је, у првостепеном поступку, био осуђен на 24, Маркач на 18 година, а Перишић, који је био оптужен и за помагање починиоцима геноцида у Сребреници, чак на 27 година затвора.

Због таквих одлука Жалбеног већа, сва удружења жртава из Босне и Херцеговине, као и невладине организације из Србије и Хрватске, тражили су од УН смену садашњег председника Трибунала, али никад нису добили одговор на тај захтев.

И дански судија Фредерик Хархоф је, због изрицања низа ослобађајућих пресуда, изразио резерве према независности и непристрасности Трибунала, а водећи светски медији су пренели да су тројици људи у жалбеном поступку, као чаробним штапићем који је држао Мерон, избрисане те деценијске казне и они су сада на слободи.

Мерон је претходно водио Жалбено веће у поступку против генерала Војске РС Радислава Крстића, који је осуђен на 35 година, а тим суђењем постављани су и параметри геноцида у случају Сребреница. Том пресудом први пут је реч геноцид ушла у једну правоснажну пресуду.

Мерон је водио и Жалбено веће у случају Веселина Шљиванчанина, када је забележен и први случај у историји Хашког суда да је прихваћен захтев за преиспитивање пресуде као последњег правног лека.

Жалбено веће осудило је децембра 2010. бившег официра ЈНА Шљиванчанина на 10 година затвора, што је била трећа и коначна пресуда у том процесу, пошто је у првостепеном поступку био осуђен на пет, а у апелационом на 17 година затвора.

Ађијус је познат јавности као судија Жалбеног већа који се оградио од ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачу у новембру 2012. године.

Ађијус је нагласио да се "дистанцира" од ослобађајуће пресуде и, заједно са италијанским колегом Фаустом Покаром, изразио је забринутост због начина на који је донесена одлука. Покар је истакао да се суштински не слаже са одлуком "која је у супротности са сваким смислом правде", а Ађијус је био толико оштар да је поставио питање да ли његове колеге могу остати на тој функцији после овакве пресуде.

Судија је Трибунала од 2001. године и председавао је у суђењима Радославу Брђанину, Насеру Орићу и другима.