Донија: Младић предан идеји раздвајања народа

Вештак оптужбе за историју Роберт Донија изјавио је на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, да је Младић током рата у БиХ предано остваривао циљ који му је поставило политичко руководство босанских Срба - стварање српске државе раздвајањем од Муслимана и Хрвата.

Амерички историчар Донија тај налаз засновао је на анализи записника са седница Скупштине Републике Српске и других докумената власти босанских Срба.

Донија је изјавио да је генерал Младић, као командант Војске Републике Српске, војним операцијама радио на остваривању шест стратешких циљева које је у мају 1992. године усвојила Скупштина РС, од којих је први и свеобухватни био "демаркација државе раздвајањем од друга два народа".

Генерал Младић, према сведочењу вештака, поступао је по налогу политичког руководства, иако је на истом скупштинском заседању изразио забринутост да усвојени циљеви не могу бити остварени војним путем и чак оштро упозорио: "Људи, то би био геноцид".

Као остале стратешке ратне циљеве, Скупштина РС је, 12. маја 1992. године, Младићевој војсци поставила "уклањање Дрине као границе између српских земаља"; пробој коридора којим би западна Босна била повезана са источном и, даље, Србијом; поделу Сарајева; излазак РС на море и упостављање граница на Неретви и Уни.

Ти циљеви озваничени су објављивањем у службеном листу РС у новембру 1992. године, прецизирао је Донија.

Упркос сукобима са политичким руководством, пре свега са председником РС Радованом Караџићем, генерал Младић током рата је постајао све посвећенији остваривању тих циљева, рекао је Донија, илуструјући то Младићевим речима да је његова брига да "непријатељ потпуно нестане", изреченим за скупштинском говорницом у јануару 1994. године.

Оптужница генерала Младића (70) терети за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН.

Према оцени сведока, остваривање стратешких циљева РС значило је "потпуну политичку сепарацију границама и раздвајање Срба од Муслимана и Хрвата".

То раздвајање, нарочито у национално мешовитим подручјима попут Сарајева, није се могло постићи без значајног померања становништва.

Караџићев говор као доказ 

Да су лидери босанских Срба те циљеве имали на уму и пре него што су их прокламовали, Донија је доказивао Караџићевим говором у Скупштини БиХ из октобра 1991. године, у којем је упозорио да ће одлука Муслимана и Хрвата да одрже референдум о независности, упркос српском противљењу, "БиХ одвести у пакао, а Муслимане, можда, у нестанак", зато што се, ако дође до рата, "муслимански народ не може одбранити".

Убрзо затим, са јесени 1991. године, према вештаку тужилаштва, босански Срби предузели су прве мере за одвајање и стварање своје државе - напустили су републичку скупштину и формирали своју, одржали плебисцит и почели да спроводе "детаљан план" за преузимање власти у општинама широм БиХ.

На почетку унакрсног испитивања, Младићев бранилац Бранко Лукић оспоравао је Донијину стручност, указујући да је већи део радног века провео у финансијској служби.

Сведок је потврдио да је као професор историје плату примао само "шест до седам година".

У вези са Донијиним извештајем о "позадини, политици и стратегији опсаде Сарајева", адвокат Лукић питао је сведока зна ли да је у граду, током рата, било убијено "5.500 Срба само зато што су Срби".

Потврђујући да је таквих убистава Срба било, Донија је, међутим, бројку коју је навео бранилац назвао "недоказаном и вероватно претераном", уз подсећање да је укупан број жртава у Сарајеву био 10.000.

Унакрсно испитивање Доније, Младићев адвокат наставиће сутра.