Албанци шверцују хероин, Срби кокаин

Организоване криминалне групе са Косова имају примат у шверцу турског хероина у ЕУ преко Балкана, док се српски криминалци све чешће појављују као велики шверцери кокаина, наводи се у годишњем извештају Европског центра за мониторинг дроге и зависности.

"Територија Србије се и даље користи за транзит хероина из Турске у Западну Европу", пише у делу извештаја који се односи на Србију, а који је заснован на подацима добијених од европских полиција и обавештајних агенција.

Највећи актери у овом илегалном бизнису су албанске криминалне групе са Косова и Метохије, из западне Македоније, Прешева и Бујановца и околине Рожаја у Црној Гори, наводи се у извештају главног европског тела за надзор промета наркотика.

"На основу информација из МУП Србије и европских полицијских служби, територија Косова (према резолуцији СБУН 1244/99) се користи за складиштење великих количина хероина који се потом транспортује у земље Западне Европе преко Драча (Албанија), Црне Горе и Босне и Херцеговине" пише Европски центар.

"Организоване групе српског порекла су однедавно све значајније у транконтиненталном шверцу кокаина из Јужне Америке ка западноевропским лукама", уочили су европски експерти.

У извештају се наводи да су српски криминалци успоставили базе у Аргентини, Бразилу, Венецуели и Колумбији, где набављају кокаин по веома ниској цени од 5.000 до 6.000 долара за килограм, а затим га уз помоћ помораца теретним бродовима пребацују до великих западноевропских лука као што су Антверпен, Ротердам и Хамбург.

По доласку у ЕУ, цена кокаина је готово десетоструко већа и достиже 50.000 евра по килограму.

У извештају се каже да је шверц хероина кроз Србију донекле опао откад су Бугарска и Румунија ушле у ЕУ, јер шверцери користе нешто заобилазнији пут преко Бугарске, Румуније и Мађарске кроз шенгенску зону, чиме избегавају контроле на српским границама.

Упркос повећаним количинама заплењене дроге на територији Србије због ефикасније контроле на граничним прелазима, малопродајне цене аркотика на црном тржишту Србије и годишња потрошња дроге нису се значајније мењале у последњих неколико година, констатује се у извештају Европског центра за мониторинг дроге и зависности.