Почело суђење Горану Хаџићу

Суђење бившем председнику самопроглашене Републике Српске Крајине Горану Хаџићу, оптуженом за злочине над Хрватима и другим несрбима у Источној Славонији 1991. и 1992. године, почело је данас пред Хашким трибуналом, уводном речју тужилаштва. Процес Хаџићу је последњи пред Међународним судом за ратне злочине у бившој Југославији у Хагу.

Тужилац Даглас Стрингер указао је у уводној речи на Хаџићеве везе с тадашњим руководством Србије и учешће у "заједничком злочиначком подухвату" са циљем стварања етнички чистих српских области на територији Хрватске, јавља дописник агенције Бета.

Хаџић је оптужен за злочине над Хрватима и другим несрбима у Источној Славонији током 1991. и 1992. године, као учесник заједничког злочиначког подухвата са Слободаном Милошевићем, Јовицом Станишићем, Франком Симатовићем Френкијем, Жељком Ражнатовићем Арканом, Војишлавом Шешељем, Михаљем Кертесом, Радованом Стојичићем Баџом, Миланом Мартићем и припадницима ЈНА.

Према оптужници, Хаџић и други учесници планирали су, подстицали, наредили, починили или помагали прогон несрба на расној, верској или политичкој основи.

Тужилац Стрингер је истакао Хаџићеву политичку улогу и одговорност најпре као премијера САО Славонија, Барања и Западни Срем, а касније и као председника САО Крајина, уз оцену да је Хаџић био - "Милошевићев човек на терену".

Према његовим речима, Хаџић је "добијао инструкције од Београда", имао је "новац и моћ" да оствари планове из заједничког злочиначког подухвата.

Он је те планове спроводио тако што је руководио убијањем, исељавањем, хапшењима, пљачком, омогућавао да се та злодела изврше, охрабривао их, односно није ништа чинио да их спречи, иако је то могао и морао.

Тужилац: Хаџић тражио етничке границе

Када је Стрингер споменуо да ништа није чинио да спречи злочине, Хаџићу је на лицу заиграо смешак. То се десило и када је Стрингер говорио како је он не само омогућавао исељавања несрба, већ је стварао такве животне услове несрбима да они "нису имали другог избора него да оду".

Тужилац је истакао да је Хаџић био "лице САО на међународним састанцима" и да је и у домаћој и међународној јавности стално иступао с поруком да је једино решење за конфликт у Хрватској - разграничење између српског и хрватског народа.

Као доказ је приложен снимак са РТС-а у којем Хаџић, пред одлазак на преговоре у Њујорк, говори да ће једино овакво разграничење "гарантовати мир".

Стрингер је рекао да је Хаџић спроводио дискриминаторске мере према Хрватима и другим несрбима, да је наредио конфискацију хрватске државне имовине и да се залагао за границе Републике Српске Крајине по етничким линијама од пре Другог светског рата.

Такође је, како тврди Стрингер, увео забрану хрватским грађанима да улазе у Крајину.

Хашки тужилац је Хаџића именовао и као човека који је олакшавао улазак војних и паравојних снага из Србије у Крајину, и да је "потпуно био укључен у разговоре" између цивилних власти и тих снага, то јест да су оне биле "интегрисане" под Хаџићевом цивилном владом.

Такође је речено да је Хаџић "често био у Београду", где је "ишао да добије оружје", а да је у источној Славонији омогућавао обуку паравојних формација које су уз ЈНА, "некад одвојено а некад заједно", спроводиле "прљави посао" - уклањање несрба.

Стрингер је указивао и на "блиску сарадњу" Хаџића и паравојних формација Жељка Ражнатовића Аркана и на чињеницу да је центар за обуку Арканових снага био у истој згради у Ердуту, где је била смештена и влада САО Славоније, Барање и Западног Срема.

Венсов план, средство за статус кво

У наставку првог дана суђења, тужилац је тврдио да су се протеривања несрпског становништва из самопроглашене Републике Српске Крајине, којој је он био председник, наставиле и после доласка мировних трупа Уједињених нација (УНПРОФОР) 1992. године.

Према речима тужиоца Стрингера , Хаџић је као председник Републике Српске Крајине "одбијао коегзистенцију" на њеној територији, а Венсов план, на основу којег је УНПРОФОР дошао у Крајину, "служио му је само да очува статус кво" након ратних сукоба током јесени 1991. године.

"Несрби су и даље осуђивани и протеривани. Није прихватао повратак избеглица на територије", под контролом Срба, рекао је Стрингер.

Он је указао и да су новоосноване јединице територијалне одбране РСК биле "под директном командом Хаџића", а да су неке јединице ЈНА "остале у РСК" и после повлачења, при чему су нека возила ЈНА само префарбана како би остала у служби територијалне одбране.

Стрингер је оценио да је стварање војске РСК представљало кршење Венсовог плана, и да је та војска имала логистичку подршку Србије, при чему је паравојна јединица Тигрови под командом Жељка Ражнатовића Аркана остала у РСК.

Тужилац је даље указао на Хаџићеву блискост са Арканом, коју је документовао снимцима са разних ТВ станица.

Такође је говорио о одговорности Хаџића у време пада Вуковара у јесен 1991. године и да је блиско сарађивао са ЈНА.

Хаџићу је стављено на терет да ништа није чинио да спречи нехумано поступање са хрватским заробљеницима и њихово убијање и мучење у затвореничким центрима, за које је речено да су постојали и у Србији, то јест у Сремској Митровици и Шиду.

Према Стрингеровим речима, Хаџић је обилазио ове центре. Тужилац је рекао да су српске снаге током ратних дејстава 1991. године уништавале и пљачкале верске објекте у источној Славонији, а да се овакво понашање наставило у после доласка УНПРОФОР-а.

Такође је рекао да су се и принудна исељавања несрба наставила, а да је код избеглица постојао страх да се врате својим кућама без обзира на присуство међународних мировних снага.