Караџић: Приморајте Крстића да сведочи

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, оптужен за геноцид у Сребреници, затражио је од Хашког трибунала да генерала у пензији Војске РС Радислава Крстића, осуђеног за геноцид у Сребреници, принуди да сведочи у његову одбрану.

Караџић је у поднеску затражио да Трибунал посебним налогом (субпоена) обавеже генерала Крстића да сведочи током доказног поступка Караџићеве одбране, чији је почетак заказан за 16. октобар.

У поднеску је Караџић, који се брани сам, образложио да је генерал Крстић одбио његов позив да добровољно сведочи.

Крстића, бившег команданта Дринског корпуса ВРС, Трибунал је осудио на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида над више од 7.000 муслимана из Сребренице у јулу 1995. године.

Крстић је био пребачен на издржавање казне у Велику Британију, али је, након што је у затвору био нападнут ножем, враћен у судски притвор у Хагу, док не буде одлучено у коју ће другу европску земљу бити упућен на издржавање казне.

У образложењу се захтева да судије обавежу генерала Крстића да сведочи, а Караџић наводи да Крстић "има информације релеванте за одбрану".

"Од генерала Крстића очекује се да посведочи да никада није информисао Караџића да би заробљеници из Сребенице требало да буду стрељани, да се стрељају или да су стрељани", пише у Караџићевом захтеву.

Одбрана бившег председника РС од генерала Крстића, ако буде сведочио, очекује и да каже да је циљ офанзиве на Сребреницу, о којој је разговарао с Караџићем пре њеног почетка, "био ограничен на планирано раздвајање Сребренице од друге енклаве Жепе".

Сведочењем генерала Крстића, одбрана жели да се супротстави тужилаштву "које се ослања на Караџићеве речи из једног телевизијског интервјуа да је Крстић пред њим планирао операцију Сребреница", као и на Караџићеву изјаву да жали што Крстић није могао да "све заврши" у Сребреници.

"Сведочење генерала Крстића неопходно је за утврђивање да контакт између њега и Караџића није имао ништа с ратним злочинима и да Крстић и Караџић никада нису дискутовали о ратним злочинима нити их осмишљавали", наглашава одбрана у данашњем поднеску.

Одлуку о Караџићевом захтеву донеће претресно веће председавајућег О Гон Квона.

Караџић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање "плавих шлемова" УН за таоце, од 1992 до 1995. године.