Караџић изводи 600 сведока

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, коме Хашки трибунал суди по оптужби за геноцид у Сребреници и друге злочине над несрбима током рата у БиХ, намерава да у своју одбрану позове 600 сведока.

Караџић, који се брани сам, суду је, како је данас објављено, поднео поверљиви списак са именима око 600 сведока које намерава да позове током доказног поступка одбране чији је почетак заказан за 16. октобар.

Поверљивост листе, Караџић је у поднеску суду образложио тиме што "неке од особа са листе још није успео да контактира, а неке можда затраже заштиту идентитета".

Караџић није искључио могућност да на крају доказног поступка и сам сведочи у своју одбрану "уколико тако буде одлучио".

Истовремено, Караџић је од судија затражио да му за одбрану одобре двоструко дуже време од оног који су тужиоци потрошили за извођење доказа против њега.

Доказни поступак против Караџића, тужиоци су окончали за 300 радних сати, односно две календарске године. За одбрану, оптужени је затражио 600 радних сати, образлажући да му је двоструко време потребно како би негирао не само исказе сведока оптужбе, него и пресуђене чињенице из ранијих процеса пред Трибуналом, које је расправно веће прихватило.

Међу десет вештака који ће сведочити у Караџићеву одбрану је и београдски професор права Коста Чавошки који ће, како пише у поднеску, сведочити о "политичким питањима у СФРЈ и БиХ".

Караџић најављује и да ће одбрану износити "у веома брзом ритму" и да планира да свакодневно пред судије изведе по једног сведока. Како је најавио, Караџић ће сведоке изводити по истом, хронолошком редоследу из оптужнице по којем је то учинило тужилаштво. Исказима сведока, Караџић ће се прво бранити од оптужбе за злочине у Сарајеву, а потом од навода оптужнице о прогону несрба из општина широм БиХ; узимању међународних талаца и геноциду у Сребреници.

На крају одбране, Караџић намерава да изведе сведоке који би требало да негирају исказе сведока - "инсајдера" из ВРС. Одбрану пред Трибуналом, уколико одлучи да сведочи, окончаће сам Караџић.

Тужилаштво је свој доказни поступак против Караџића почело у априлу 2010, а завршило крајем маја ове године. Тужиоци су пред судије "уживо" извели укупно 195 сведока, док су још толико сведочанстава у спис увели у писаном облику.

Крајем јуна, претресно веће Трибунала одбило је Караџићев захтев да буде ослобођен после доказног поступка оптужбе, заснован на тврдњи да његова кривица није доказана.

Судије су утврдиле да је у првом делу суђења изведено довољно доказа против Караџића по 10 тачака оптужнице, укључујући и ону за геноцид у Сребреници.

Расправно веће је, међутим, Караџића ослободиле кривице по тачки оптужнице која му је на терет стављала геноцид над Муслиманима и Хрватима у БиХ, ван Сребренице, оцењујући да тужиоци нису доказали намеру вођства РС да у седам босански општина потпуно или делимично уништи несрпско становништво.

На ту одлуку, тужилаштво је уложило жалбу.

Караџић је оптужен за геноцид над више од 7.000 Муслимана у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.

У 10 тачака, Караџићу је оптужен за геноцид, прогон, истребљење, убиства, депортација, нехумана дела, терорисање, незаконити напади на цивиле и узимање талаца.

Суђење Караџићу почело је крајем октобра 2009, али је тужилаштво првог сведока пред судије извело тек средином априла 2010.

Прву оптужницу против Караџића, Трибунал је поднео крајем јула 1995, али је он остао на слободи до 21. јула 2008. када су га у Београду ухапсиле власти Србије и затим изручиле у Хаг.