Бекство "из освете"

Жељко Миловановић рекао је на почетку суђења да је из притворске јединице у згради Специјалног суда у Београду 7. фебруара покушао да побегне са Сретком Калинићем у инат шефовима страже који су га малтретирали, да им покаже да ли то може да уради.

"Нисмо планирали бекство, нити смо размишљали шта ћемо ако изађемо, јер смо знали да не можемо да прескочимо зид од осам метара. То сам урадио из освете шефовима који су ме малтретирали и прозивали и жао ми је ових јадних људи (обичних стражара) који сада одговарају", рекао је Миловановић, излажући своју одбрану у Специјалном суду.

Миловановић је 2004. побегао из београдске Палате правде служби обезбеђења и полицији, као и из притвора у источном Сарајеву.

Осим њега, због покушаја бекства суди се Калинићу, као и двојици стражара Нинославу Страхинићу и Ненаду Митровићу, а суђење се из безбедносних разлога одржано у специјалној судници Окружног затвора у Бачванској улици.

Миловановић, коме се у Специјалном суду суди и за убиство хрватског новинара Иве Пуканића, док је за исто дело правоснажно осуђен у Загребу на 40 година затвора, рекао је да његов покушај бекства није кривично дело.

Размак између његове и Калинићеве ћелије био је четири до пет метара и могли су да разговарају, рекао је Миловановић и потом детаљно испричао како је дошло до реализације бекства, у чему су их спречили припадници Жандармерије који су стајали са спољне стране затворског комплекса у Устаничкој улици.

Миловановић је рекао да је, перући прозор у својој ћелији, нашао поруку са упутством за бекство, у којој је писало где су сакривене тестерице, уз помоћ којих су Калинић и он исекли решетке на вратима ћелије, а потом се провукли и изашли у ходник.

Навео је да тестерица није била скривена у његовој ћелији, већ у једној заједничкој просторији, али није хтео да каже којој.

Миловановић није хтео да каже ни ко је пре њега боравио тој ћелији, али је тврдио да је покушај бекства планирала и осмислила особа која је у њој боравила пре њега.

Испричао је да, пошто су напустили ћелије, он и Калинић нису затекли стражара у ходнику, па су га потражили у стражарској соби. "Када нас је видео (Страхинић) уплашио се, пребледео и пао у несвест. Калинић га је придржао да не падне", рекао је он.

Решетке на прозорима нису секли, већ су их развалили рукама и искочили у двориште где су се мало грудвали.

"Хтели смо да грудвамо и жандраме, али смо одустали, јер смо знали да имају пиштоље. План за даље нисмо имали. Знали смо да не можемо да прескочимо зид и све је била моја освета шефовима страже", рекао је Миловановић.

Стражали негирали да су помагали бегунцима

Калинић је само кратко рекао да не жели да се изјашњава, док су Страхињић и Митровић негирали да су им омогућили бекство.

Страхинић је детаљно описао свој сусрет с бегунцима, напомињући да га нису тукли, већ су му рекли да се "сам удари" што је он и учинио.

Он и Митровић били су дежурни чувари у притворској јединици, када су 7. фебруара, око 5.30 сати, Калинић и Миловановић успели да изађу из својих ћелија 75 и 77 и покушају да напусте затвор у Устаничкој улици, али су их у томе спречили припадници Жандармерије који чувају затворски комплекс са спољне стране.

Калинић и Миловановић су металним тестерицама пререзали металне шипке на вратима ћелије, провукли се и изашли у ходник, где су савладали Страхинића, попели се на први спрат зграде, а потом развалили решетке и кроз прозор искочили у двориште где су их "сачекали" припадници Жандармерије.

Тужилаштво је предложило да се Калинићу и Миловановићу, као и чувару Митровићу изрекну максималне казне затвора од пет година, а Страхинићу четири, рекао је раније Танјугу тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић.

Митровић и Страхинић су у притвору, док су Калинић и Миловановић осуђени на вишедеценијске казне затвора за бројна тешка кривична дела.

Током истраге прикупљени су докази против окривљених, а коришћени су и снимци са сигурносних камера који су већ презентовани јавности. Окривљени су процесуирани према одредбама новог Законика о кривичном поступку (ЗКП) - скраћеном поступку (јер је запрећена казна до пет година затвора и зато је оптужни предлог, а не оптужница).