Криза ујединила регион

У последњих десет година, српске инвестиције у земљама бивше СФРЈ премашиле су милијарду 200 милиона евра. Србија је највише уложила у Босни и Херцеговини, 820 милиона евра, а најмање у Хрватској, мање од 40 милиона евра.

Стручњаци процењују да коначно долази до отварања, пре свега, хрватског и словеначког тржишта и очекују пораст домаћих улагања у окружењу.

Несразмера у инвестицијама је велика. Док је у последњих десет година Словенија у Србији уложила милијарду и по евра и регистровала 400 фирми, српске инвестиције у Словенији су петнаест пута мање.

Хрватске компаније уложиле су у Србији 500 милиона евра, а српске у Хрватској тринаест пута мање. Бољи резултат у улагању Србија има са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом - са уложених 820, 230 и 40 милиона евра.

Криза је ујединила регион, тензије су смањене, а политичари су допринели да се припреми терен за улагања, кажу пословни људи из Србије.

Председник "Ај-Ти-Ем групе" Топлица Спасојевић каже да је сада криза основни фактор који је драматично променио окружење свих нас, па и у тим земљама које стоје боље од нас.

Према његовим речима, и те земље су схватиле да незапосленост може да се реши само страним директним инвестицијама, тако да су и српске инвестиције добродошле, јер доносе запошљавање и раст.

Успорена транзиција

У транзицији за Хрватском и Словенијом каснимо више од десет година. То је главни разлог што је Србија мање инвестирала у земљама региона, него оне у Србији, кажу у Републичкој привредној комори.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михаило Весовић рекао је да се полако стварају услови да негде 20,30 српских приватних компанија заиста инвестира пре свега у регион, а затим и шире.

"То ће допринети бољем укупном пласману српске робе на тим тржиштима. И велики број добављача ових компанија ће добити прилику", навео је Весовић.

У Србији постоје предузећа која имају шта да понуде, а постепено отварање, пре свега хрватског и словеначког тржишта, охрабрује.

Горан Николић из Центра за нову политику каже да оно што не треба сметнути с ума јесте то да је Србија, ипак, земља гладна капитала и да јој треба, пре свега, прилив страних директних инвестиција.

"Оно што се дешава у последње време, а то је долазак значајног броја компанија посебно у електро и текстилном сектору је охрабрујуће и треба га подстицати", наводи Николић.

Привредници са нестрпљењем очекују почетак рада Развојне банке. Требало би да почне да ради од Нове године. Подржаваће извозне послове домаћих компанија и тако помоћи даљем ширењу српских предузећа у региону.