Милион радника у сивој зони

У Србији је, према проценама, око милион људи запослено у сивој економији и они стварају више од 30 одсто бруто друштвеног производа, док у развијеним земљама сива економија обухвата од пет до десет одсто БДП-а, речено је Танјугу у Привредној комори Србије.

Сива економија се највише региструје у секторима трговине, угоститељства и туризма, са учешћем од око 30 процената, у сектору услуга, око 15 одсто, а у грађевинској индустрији око 10 одсто.

У Привредној комори Србије наводе да сива економија највише погађа фирме које послују у оквиру закона, а изложене су нелојалној конкуренцији, државу која остаје без пореског прилива и потрошаче који немају потврду о квалитету робе или услуге коју добијају на нелегалном тржишту.

Нелегални трговци најчешће користе продају путем огласа, као и аквизитерском продају, али су и на пијацама, у непријављеним СТР и СЗР, на импровизованим тезгама на улици и у илегалним дистрибутивним центрима.

Најактивније зоне сиве економије су у великим градовима, на територији града Новог Пазара, у граничним зонама са Босном и Херцеговином, Македонијом, Бугарском и Румунијом, као и око административне зоне са Косовом и Метохијом.

Удружење ПКС за трговину предложило је, како би се сузбила сива економија, да се појача рад инспекција, службе МУП-а, царинских органа и судова.

Поред тих мера из удружења наводе да се корупција мора ставити под контролу, да се мора формулисати одговарајући законски оквир и увести контролу токова робе од њеног уласка у земљу до продаје и наплате.