Стране банке у Србији стабилне

Европско регулаторно тело за банкарство саопштило је да је осам од укупно 90 банака пало на стрес-тесту који је требало да покаже како би банке прошле у случају нових финансијских шокова. Тест нису прошле и аустријска "Фолкс банка" и грчка ЕФГ банка, које имају филијале у Србији.

У Народној банци тврде да филијале тих банака послују као правна лица Србије и немају велике везе са земљама матицама.

Вицегувернерка Мира Ерић-Јовић каже да су те банке у Србији потпуно сигурне, добро капитализоване ликвидне и редовно испуњавају финансијске обавезе и додаје да иза њих стоји и држава са обавезним гаранцијама заштите депозита.

У ЕФГ банци тврде да су трећа банка по висини капитала у Србији и да имају намеру да шире пословање.

"Овај стрес-тест уопште не утиче на пословање у Србији зато што банка послује по правилима које је прописала НБС, а она има високе критеријуме, веће него и у ЕУ", каже Иван Вујачић, члан Извршног одбора ЕФГ банке.

Вујачић наводи да је та банка задовољила критеријуме преко стандарда које тражи НБС, као и да клијенти могу да буду потпуно мирни.

Стабилан банкарски систем

Ни економисти не виде опасност да српски банкарски систем може да попусти због светске кризе. Ипак, последице се могу видети у смањеном приливу кaпитала који хронично недостаје.

"Мислим да нема опасности за српски банкарски систем који је врло конзервтиван. Наравно уколико су неке важне банке инвеститори у нашој земљи пале на стрес-тесту држава сама не може много да им помогне", каже извршни директор Центра за нову политику Никола Јовановић.

Јовановић наводи да ће у том случају матична држава да их докапитализује или да се направи неки нови споразум попут Бечког договора где се изложеност страних банака на нашем тржишту не би смањила.

Бечким договором од пре две године стране банке су се обавезале да неће смањивати ниво кредита у Србији. Тако је спречена паника јер су тада клијенти са штедних улога за само два месеца повукли милијарду евра.

"Бечки споразум се према Србији појавио као велики гарант и сматрам да би он могао поново да се укључи ако би то било потребно", каже уредник часописа Нови магазинМијат Лакићевић.

Финансијска криза за коју експерти тврде да је наставак хипотекарне кризе у Америци од пре три године, ипак ће се одразити и на нашу економију.

Економости кажу да ћемо имати мање инвестиција и мање зараде јер је наш извоз усмерен на евро који константно губи вредност.