Без динарских кредита за стан

Иако грађани узимају краткорочне кредите у динарима, дугорочни кредити су искључиво у еврима. Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић очекује да банке почну да одобравају стамбене кредите у домаћој валути и оцењује да би се то грађанима исплатило у будућности.

"Највероватније је да ће еуролибор ићи навише, а да ће референтна каматна стопа ићи наниже, како инфлација буде враћана у планираном циљу. Очекујемо да ће се то десити у наредном периоду", каже Дејан Шошкић.

Тако ће се, сматра гувернер, доћи до једне здраве идеје за понашање у будућности, а то је да се промовишу динарски облици финансирања без валутне клаузуле. Међутим, под оваквим условима, грађанима се дугорочни динарски кредити не би исплатили, јер су три пута скупљи од оних у еврима.

"У овом тренутку, крајње је непоуздано пројектовати динарске кредите као што би били стамбени на 20 до 30 година управо из разлога што не постоје и одговарајуће кредитне линије по којима би се пословне банке задуживале", рекао је Ненад Лучић из "Фолкс банке".

Пре двадесет две године у Југославији је било дугорочних динарских стамбених кредита, али на један позајмљени динар грађани су морали да положе депозит од 50 пара.

На таквим кредитима је подигнута Југославија, али је инфлација брзо обезвређивала кредите, па су рате, већ после неколико година, вределе колико и паклица цигарета.

"Не постоје дугорочни извори финансирања из којих би банке могле да пласирају дугорочна средства. Док се то не деси и док инфлација у динарима не буде јако ниска као у еврозони, банке неће бити у могућности да пласирају неиндексиране динарске кредите, без валутне клаузуле", каже Рашко Томашевић из "Креди агрикол банке".

Грађани су за стамбене кредите задужени са готово три милијарде евра, што је више од половине њихове укупне задужености. Зато толико тешко подносе и најмање промене курса динара.