Биомаса, велика шанса

После најава о затварању нуклеарки, Европска унија и финансијски подстиче развој обновљиве енергије и енергетске ефикасности. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо каже да ће се то видети већ крајем месеца, у предлогу буџета.

Од једног посеченог дрвета остане 20 одсто неискоришћене дрвне масе. Није занемарљив ни пољопривредни отпад који углавном заврши на депонијама или у рекама. Штета је двострука - загађује се околина, а велики енергетски потенцијал пропада.

"Процене кажу да је то 2,7 милиона тона еквивалентне нафте. Тај податак нам одмах говори колико би нафте са тим потецијалом биомасе заменили, а има и процена које говоре да је он и већи", каже Драгослава Стојиљковић, професор Машинског факултета у Београду.

Да може, пример су Београдске електране - девет котлова већ три године греју станове на пелет и брикет. Угаљ су кажу без додатних улагања заменили биомасом. Највећа добит је смањење штетних гасова.

"То најбоље могу да потврде станари, наши корисници који живе у непосредној близини таквих котларница. Буквално смо имали примере да грејна сезона почне, а они кажу да не виде  да топлана ради, не види се дим, а у становима је топло", каже Радмило Савић, извршни директор Београдских електрана.

Замена гаса биомасом за сада је неисплатива, јер захтева инвестиције. Али то је идеална алтернатива за осам српских топлана које раде на мазут. Посао отежава то што и поред Акционог плана још нема државних стандарда и субвенција за биомасу.

Помоћник министра инфраструктуре и енергетике Милош Бањац каже да је новим Законом о енергетици предвиђено је да се стимулације за топлотну енергију сведу на ниво локалних самоуправа.

Ипак, у земљи је већ отворено неколико фабрика које производе пелет, брикет и биогориво.

"Штета је што 90 одсто од онога што се произведе оде на инострано тржиште кроз извоз, јер је боља цена, а мали проценат се користи у земљи, скоро једине за сада користе Београдске електране", рекао је Радмило Савић.

Европске земље користе биомасу већ три деценије и то је све уноснији посао.

"Имамо примере из Шведске да се биомаса транспортује на удаљености од 500 километара. У питању су велика постројења где тако нешто може да се економски оправда да такви пројекти и стварно функционишу", каже професорка Стојиљковић.

Европска унија планира да до 2030. године обезбеди 45 одсто енергије из обновљивих извора и да за 40 одсто смањи емисију угљендиоксида.