Заштита од презадуживања?

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да је одлука централне банке, о повећању учешћа за стамбене кредите са 10 на 20 одсто, неутрална и да не изазива промене у постојећем систему финансирања.

Такође, та одлука неће спречити функционисање субвенционисаних стамбених кредита, каже гувернер, указујући да је главни проблем што постоји мала тражња за стамбеним кредитима.

"Нова одлука није у колизији са уредбом Владе која регулише могућност да грађани на основу учешћа од 10 одсто добију и подршку државе од 15 одсто, при одобравању стамбеног кредита", истакао је Шошкић, гостујући у емисији Око економије на РТС-у.

Шошкић је нагласио да одлука НБС неће негативно утицати на грађевинску индустрију, додајући да је проблем грађевинарства у ниској тражњи и у томе што грађани неће да се задужују, напомињући и да тај проблем траје већ неколико година, због светске економске кризе.

Коментаришући нагли пад курса динара, у уторак, 14. јуна, Шошкић је рекао да је то била последица великог дневног промета на међубанкарском девизном тржишту, када су доспевале на наплату државне обвезнице са валутном клаузулом.

"Ми смо упозоравали Трезор Министарства финансија да избегавају емитовање динарских обвезница које имају валутну клаузулу, јер то изазива нестабилност", указао је Шошкић.

"Без нагле промене курса"

Према његовим речима, нестабилност курса може се очекивати, како у тренутку емитовања тих хартија од вредности, када инвеститори мењају девизе у динаре да би куповали те обвезнице, тако и у моменту њихове наплате, када повећана тражња за девизама може да утиче на пад вредности динара.

Шошкић је напоменуо да се нагли пад курса десио истог дана када је Министарство финансија најавило да у наредном месецу неће издавати државне записе, са валутном клаузулом, тако да НБС тога дана није стигао технички да интервенише на међубанкарском девизном тржишту из својих девизних резерви.

Одговарајући на питање да ли се поново могу очекивати нагле промене курса, Шошкић је рекао да не очекује битну нестабилност на девизном тржишту, напомињући да је главни циљ НБС финансијска стабилност и свођење инфлације ка зацртаном циљу, а то је циљана инфлација од 4,5 плус-минус 1,5 одсто, односно, највише шест одсто.

Према његовим речима, НБС је до сада веома скромно интервенисао на међубанкарском девизном тржишту, "али да то не значи да ће тако и остати".

Шошкић је наговестио да је циљ НБС да се са привредним опоравком земље и јачањем извоза, централна банка повуче из сегмента интервенција на девизном тржишту и да курс слободно флуктуира, као и у другим земљама.

"Мислим да се то неће десити ипак ове године, али Србија иде у добром правцу", закључио је Шошкић.