Динар опет слаби

Динар наставља да слаби и данас је премашио психолошку границу од 100 динара за евро. Како ће се курс кретати у наредном периоду, нико не жели да прогнозира. После једномесечне паузе у банкама и мењачницама за евро поново траже више од 100 динара.

Бивша министарка финансија сматра да је рано процењивати да ли је раст курса евра краткорочан или ће се наставити.

"Наравно да увек овакве промене курса можете да доведете у везу са смањењем степена рестриктивности монетарне политике, дакле смањења каматне стопе", каже Диана Драгутиновић.

Народна банка не жели да саопшти да ли је интервенисала на девизном тржишту, већ само да ће то чинити ако буде потребе.

Нешто повећана тражња за девизама, по оцени НБС, узрокована је роком доспећа девизних државних хартија од вредности издатих у децембру 2010. и најавом будућих емисија хартија од вредности.

И за оне који сматрају да тренутни курс није реалан, јер не одражава конкурентност привреде, прихватљиво је само умерено слабљење динара.

Економиста Милојко Арсић сматра да умерено јачање динара не би утицало на инфлацију. "То што је динар јачао, није се одразило на цене, оне су усклађене са курсом од 105 динара", каже Арсић.

Премијер Мирко Цветковић поручује да Влада Србије сматра да је најповољнији онај курс који је тржишно одређен, али додаје да интересне групе утичу на вредност динара.

"Драго ми је да је дошло до смањења референтне стопе и смиривања инфлације које ће у наредном периоду довести до веће економске стабилности земље", каже председник Владе.

Стручњаци упозоравају да и поред благог привредног раста, незапосленост и даље расте - процењују да ће 2011. године радно место имати свега 45 одсто радно способног сановништва.