Синоћ ми је ружа увезена

Европски стручњаци тврде да Србија и југ Француске имају најбоља поднебља за гајење ружа с обзиром на број сунчаних дана и распоред падавина. Ипак, и поред потенцијала да буде извозник, Србија увози и руже, али и друго цвеће. Само прошле године у те сврхе потрошено је више од десет милиона евра.

Ако је судити по баштама и терасама, грађани Србије воле цвеће и није им тешко да брину о њему.

Ипак, чини се да је мало оних који знају да се од ових природних украса може и лепо живети. Тако у Србији тек око 2.000 домаћинстава производи цвеће, а само педесетак породица и живи првенствено од тог посла.

Душан Перовић и његов син Арса из Бољеваца код Београда уложили су новац, применили знање и ослонили се на познанства стечена у Холандији, како би отпочели производњу дивље руже која се користи за цветне аранжмане, нарочито јесењих букета.

"Прошле године смо имали извоз од 600.000 струка и покривали у овој врсти цвећа десет одсто холандског тржишта", каже Арса Перовић.

Перовићи планирају да ове године извезу милион резница, а просечна цена је 40 евро-центи по комаду.

Прошлогодишња спољнотрговинска размена цвећа и украсног биља достигла је скоро 15 милиона долара. Највише девиза дато је за куповину резаног цвећа у Италији, Белгији и Холандији. Увоз је био три пута већи од извоза.

Прошле године Србија је увезла цвећа и украсног биља за 11,4 милиона долара. За руже, каранфиле, гладиоле дато је пет милиона долара, за семе и садни материјал 2,8, за цвеће три милиона долара и за украсно грање пола милиона долара.

Истовремено, иностраним купцима продато је семе, садни материјал цвећа и резано цвеће за 3,3 милиона долара.

"Обим производње цвећа у Србији може да се повећа, али уз већу гаранцију државе. Помоћ новчаним средствима код организације примарне производње наравно кроз уредбе и заштиту произведених роба на тржишту код пласмана, заштитних цена", каже Ана Вујошевић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Произвођачи цвећа и они који би желели да се баве тим послом моћи ће да конкуришу за кредите са субвенционисаном годишњом каматом од осам одсто.

Кредити се дају на период до три године. Банке ће од средине месеца примати захтеве за одобравање кредита до пет милиона динара регистрованим домаћинствима.