Јачи динар повећава куповну моћ

Синдикатима и послодавцима требало је неколико година да повећају цену рада за седам динара, а курс динара је, само од почетка године, просечну зараду увећао за 30 евра. Евро вреди као и на почетку 2009. године, 99,16 динара.

Јак динар резултат је рестриктивне монетарне политике, побољшаног кредитног рејтинга земље и уносних хартија од вредности које су створиле велику тражњу за динарима и привукле страни капитал.

Оснажен динар једна је од ретких светлих тачака српске економије. Грађани одобравају политику јаког динара, јер им повећава куповну моћ.

И поред пада евра, у мењачницама нема гужви. Дневно се, у целој земљи, промени до 2 милиона евра.

Од јаког курса највише користи имају грађани који мењају девизе и, по нижем курсу, уплаћују туристичке аранжмане. Продавци беле технике снизили су цене, јер је динар од почетка године ојачао за осам одсто.

Гордана Синђелић, из "Техноманије", каже да ако динар буде ојачао и даље ће да падају цене. Синђелићева каже да су цене пале од пет до 10 одсто.

Јак динар смањује цену горива

Привредници упозоравају да нижи курс евра, као ни превелики пад динара, никако не иде на руку извозницима. Ипак, добра страна јаког динара јесте могућност појефтињења горива.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, тврди да смо у претходном периоду били сведоци да је цена горива расла.

"По логици ствари увозници не треба да остварују екстра добит већ да, уместо тога, треба да се смањи цена горива", каже Атанацковић.

Пре три године, грађани и привреда су се највише задуживали, а сада је ситуација битно другачија јер се више задужује држава.

"Имате јачање динара које погодује становништву које се претходне године задужило и предузећима која су се претходно задужила и политичари гледају на то благонаклоно", каже Иван Николић, сарадник Економског института.

Цена јаког динара није мала, јер је у хартијама од вредности инвестирано готово 300 милијарди динара. Ако се урачуна годишња камата на ту суму, то је око 400 милиона евра годишње.