Нема новца за једнократну исплату

Фискални савет је проценио да у републичком буџету за сада нема новца за једнократну исплату буџетским корисницима и пензионерима, мимо законом прописане повишице од 5,5 одсто на априлска примања, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

"Анализа Фискалног савета о фискалним кретањима у првом тромесечју показала је да је дефицит укупне државе за сада у складу са циљем да ове године износи 4,1 одсто бруто друштвеног производа (БДП), али да постоје значајни ризици да се та граница премаши", рекао је Петровић агенцији Бета.

Петровић је упозорио да приходи републичког буџета у прва три месеца нису изнад просека и да не дају простор за додатно повећање расхода.

"Већи номинални приходи државе у првом кварталу 2011. године стварају илузије да држава располаже већим средствима од планираних, која би могла бити употребљена за додатне расходе, као што је једнократно или трајно повећање плата и пензија, преко раста који је одређен фискалним правилима", рекао је Петровић.

Инфлација је, како је истакао, само подигла номиналну вредност државних прихода, али и расхода.

У анализи Фискалног савета се наводи да високи дефицит републичког буџета и кретања у првом кварталу указују на могућност да мањак у буџету буде већи од предвиђених 120 милијарди динара.

"Пресудно за одржавање дефицита унутар циљаног износа јесте да се издаци на субвенције задрже на нивоу одређеном у буџету. Оне су снажно скочиле у првом кварталу и могуће је да се ради о једнократном повећању", упозорио је Петровић.

Фискални савет је, како је рекао Петровић, проценио да постоји ризик да се новац у буџету намењен субвеницијама потроши пре краја године, те да се тада "изврши притисак за њихово повећање".

Дефицит због сателита

На већи дефицит у првом кварталу је, како је утврдио Фискални савет, утицао и једнократан, ванредни расход од око три милијарде динара Израелу по основу спорног уговора о закупу војног сателита.

"Позитивна кретања у консолидованом буџету, који укључује буџете свих нивоа власти и социјалних фондова јесу, пре свега, резултат сезонског фактора, чије дејство ће се изгубити током 2011. године", наведено је у извештају Фискалног савета који је достављен Одбору Скупштине Србије за финансије и Министарству финансија.

Јавни дуг Србије, како је утврдио Фискални савет, износи око 40 одсто БДП-а и, ако се буду поштовала фискална правила, вероватно ће се стабилизовати током наредних неколико година испод дозвољене границе од 45 одсто БДП-а.

"Иако ће Србија бележити фискални дефицит следећих пет година и по том основу се задуживати, ипак, релативан однос дуга и БДП-а може се стабилизовати, под условом да се дефицит смањује и да привреда обезбеди солидан раст", објаснио је Петровић.

Оквирне пројекције раста БДП-а за ову и следећу годину су три, односно четири одсто. Уз тај раст, како је наведено у извештају Фискалног савета, поштовање фискалних правила која се доносе на буџетски дефицит у 2011. од 4,1 одсто БДП-а и у 2012. години од 3,2 одсто БДП-а, омогућило би жељено стабилизовање односа јавног дуга и БДП-а.

"Непоштовање правила у погледу дефицита лако би могло довести до раста јавног дуга у односу на БДП преко дозвољене границе, а тиме и до могуће кризе дуга", упозорио је Петровић.

Фискални савет је проценио да циљни фискални дефицит у 2012. години треба да буде највише 3,2 одсто бруто домаћег производа и да са тим износом минуса у државној каси треба отпочети припрему буџета за 2012 годину.

Петровић је истакао да је циљни дефицит консолидованог буџета важан параметар за изграду Извештаја о фискалној стратегији, чији нацрт до 15. маја министар финансија треба да достави Фискалном савету.

"Ако се ове године оствари циљ да дефицит буде 4,1 одсто БДП-а и ако раст привреде идуће године буде, као што се предвиђа, четири одсто, онда се као циљни дефицит у 2012. добија 3,2 одсто БДП-а", рекао је Петровић.