Сагласност за нови модел развоја

Организатори и учесници "Копаоник бизнис форума", завршеног данас, оценили су да је Србији потребан консензус о новом развојном моделу, базираном на расту производње за извоз и активирању домаће штедње. На крају тродневног економског форума, закључено је да је било много корисних савета који могу одмах да се примене.

Сумирајући оцене форума, председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин изјавио је да је закључено да је потребан "копаонички консензус" о новом развојном моделу, базираном на расту производње за извоз, пре свега у индустрији, енергетици, прехрамбеној индустрији и пољопривреди.

Ђуричин је рекао да централна монетарна власт мора убудуће да се руководи ширим спектром циљева и да, поред стабилне и ниске инфлације, мора водити рачуна о стабилности националне валуте и, уколико је могуће, о степену незапослености.

Суштина свих предложених мера, према речима Ђуричина, треба да буде стварање повољног амбијента, који би био основа за подизање нивоа активности кроз инвестиције, које је председник СЕС-а окарактерисао као вучну силу.

"Мислим да је овде идентификовано доста подручја за инвестирање. Било је и доста корисних сугестија како финансирати инвестиције, јер морате упарити финансијску и инвестициону страну сваког подухвата", рекао је Ђуричин.

Ђуричин је као значајне оценио сугестије економиста из Хрватске и Словеније у ком правцу треба да се развија наша земља и где су те земље грешиле у транзицији, оцењујући да Хрватска има сличну економску ситуацију као и Србија, док Словенија има веома успешну привреду у регионалним оквирима.

Ђуричин је издвојио и панел о улози осигурања у развоју, на коме је дат предлог за обавезно или полуобавезно осигурање од елементарних непогода, као важан социјални стабилизатор.

Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора Србије, које је заједно са СЕС-ом организовао Форум, такође је рекао да је на Копаонику прихваћен нови модел привредног раста Србије базиран на производњи, извозу и активирању домаће штедње, како из банкарског сектора, тако и из сектора осигурања.

Потребна реформа јавног сектора

Последњег дана бизнис форума, оцењено је да Србија мора завршити реструктурирање јавног сектора и реформу јавних и комуналних предузећа, ако жели да оствари привредни раст, а развојна шанса би могла бити пољопривреда.

У току панела Шта је урађено, а шта је требало урадити у 2010. и шта треба урадити у 2011. години, одржаног синоћ, потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић оценио је да је Србија у току светске кризе успела умногоме да ублажи њене негативне ефекте, али да се не сме прећи граница јавног дуга од 45 одсто бруто домаћег производа.

Ђелић је рекао и да је Европска инвестициона банка дошла до максимума до којег сме да одобрава кредите Србији, која је у категорији земаља ризичних за улагање.

Потпредседник Владе је, такође, навео да постоји проблем незапослености у приватном сектору, којем није посвећено довољно пажње, али да ће се то променити после реконструкције Владе.

Бивши министар у влади Зорана Ђинђића, Александар Влаховић, истакао је да и јавни сектор мора да претрпи смањење броја запослених, у ситуацији када је у протекле две и по године у приватном сектору без посла остало око 200.000 људи.

Председник "АБС Холдинга" Ненад Поповић рекао је да је за покретање привреде и почетак новог концепта развоја потребно око пет милијарди евра и да је потребно да Гаранцијски фонд има капитал од најмање 1,5 милијарди евра, да би подржао развој привреде.

На тродневном "Копаоник бизнис форуму" учествовало је више од 70 панелиста, рекордан број економиста, а позиву су се одазвали и представници међународних институција, амбасада и велики број других еминентних учесника.