Од лета бољи дани за економију

Дешавања на политичкој сцени не утичу на стање на девизном тржишту. Све је у границама нормале, кажу у Народној банци и наглашавају да је у понедељак, и поред неочекиваних политичких вести, било и препорука неколико страних инвестиционих фондова да се улаже у Србији.

Централна банка очекује да стране инвестиције, не рачунајући продају "Телекома", ове године достигну 1,4 милијарде евра, да производња буде већа за три одсто, да се успори раст цена и стабилизује курс динара.

Поскупљења ће достићи максимум крајем марта, када би међугодишња инфлација могла да буде и 14 одсто.

На лето ће бити боље, кажу у Народној банци, а колико, највише зависи од тога колико ће година бити родна. Уз мере које су предузели рачунају да ће инфлација на крају године бити око шест одсто.

Вицегувернер Бојан Марковић каже да од јула очекује знатнији пад инфлације.

"Кључни ризици у овој пројекцији инфлације односе на могуће брже повећање зарада у јавном сектору, раст регулисаних цена и цена примарних пољопривредних производа, као и бржи од очекиваног пад или раст премије ризика Србије", изјавио је Марковић.

Инфлација не утиче на цене

Пад инфлације не значи да ће нам рачуни бити мањи.

Економиста Горан Николић оцењује да то што ће инфлација од јуна или јула на међугодишњм нивоу падати, не значи да ће цене у радњама падати.

"У најбољем случају значи да ће цене у радњама бити стабилне или благо расти, то је математички израз међугодишње инфлације који обичном грађанину не значи пуно", каже Николић.

Ни то што је смањена премија ризика за Србију, па банке и фирме могу по нижим каматама да добију новац у иностранству, грађанима не значи много. Банкари, бар за сада, не планирају да смањују камате. Ни држава их на то неће приморавати као што то, на пример, чини Хрватска претњом да ће увести посебан банкарски порез.

"Разлог који наводе многе од ових земаља за увођење банкарског пореза јесте да је дошло време да се врате средства која су уложена у банкарски сектор. С обзиром да ми нисмо имали такве ињекције, не размишљамо у том правцу", каже вицегувернер Марковић.

У Народној банци сматрају да би, по истеку важећег аранжмана са Међународним монетарним фондом у априлу, из предострожности, требало склопити нови аранжман, јер је присуство ММФ-а важно инвеститорима - смањује неизвесности и премију ризика земље, и појефтињује задуживање државе и привреде.