Шанса у војној индустрији

Фабрике војне индустрије успеле да обнове производњу и врате се на међународно тржиште, упркос штети претрпљеној због санкција и НАТО бомбардовања. Иако очекују још нових послова и даље повећање извоза, неопходна су додатна улагања у модернизацију и повећање безбедности производње.

Српски произвођачи и извозници оружја, који су прошле године забележили значајан пораст производње и извоза, припремају се за Сајам наоружања "Партнер 2011", који ће у јуну окупити око 100 излагача. Иако очекују још нових послова и даље повећање извоза, неопходно је још много уложити у модернизацију и повећање безбедности производње.

И поред рушења у НАТО бомбардовању и санкција због недозвољеног извоза оружја, српске војне фабрике успеле су да обнове производњу и да се врате се на међународно тржиште. Освојени су нови производи и нова тржишта, и то уз зелено светло Сједињених Америчких Држава, а извоз је чак 90 одсто производње.

Раде Громовић, генерални директор "Застава оружја", каже да је, у последње четири године, највећи извоз остварен у земље које контролишу снаге мировних мисија, пре свега Ирак и Авганистан, и то посредством америчких фирми.

"Извози се стрељачко наоружање, аутоматске пушке, митраљези. Пиштољ "це-зе 99" је, у количини од 20.000 примерака, извезен у Ирак", каже Громовић.

Извоз вредан милијарду и 200 милиона долара

У последње три године уговорен је извоз наоружања и војне опреме вредан милијарду и 200 милиона долара, а од тога су до сада реализовани послови за 750 милиона долара.

"Тај приход иде у фабрике одбрамбене индустрије, иде у јавна предузећа. Профит јавног предузећа је опредељен онако како га Министарство финансија опредељује, 50 посто за државу у даље инвестиције, а 50 посто попуњава буџетске рупе", наводи помоћник министра одбране Илија Пилиповић.

"Око 50 одсто, који нам по одлуци Министарства финансија преостају, улаже се у развој и обнову технолошких капацитета. То, ни случајно, нису довољна средства а да би се направио очекивани технолошки скок. Потребна су значајно већа улагања, сем ових које из текућих послова из сопственог финансијског потенцијала инвестирамо", истиче Ненад Милорадовић, помоћник генералног директора "Југоимпорт СДПР-а".

У седам фабрика наменске индустрије запослено је око 9.000 људи. Од 2007. године у пензију је отишло око 2.000, али је запослено 3.000 нових радника, што је изменило квалификациону и старосну структуру запослених.

Директор "Слободе" Чачак Зоран Стефановић, очекује улагање у опрему и повећања капацитета од седам милиона евра.

"Биће повећана аутоматизација процеса. Увођењем нових система противпожарне заштите ће се битно смањити ризици од ванредних догађаја", каже Стефановић.

Процењује се да у модернизацију фабрика у наредне три године треба уложити 45 милиона евра.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. октобар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи