Стотине хиљада радника "на црно"

Српски послодавци траже смањење пореза и доприноса на зараде запослених. Кажу да им то отежава пословање и онемогућава да запошљавају нове људе.

"Сасвим сигурно да би држава могла да помогне привредницима посебно онима који не измирују своје обавезе на време, каже Ђорђе Вучинић из Удружења "Послодавац".

Вичинић сматра да би смањење ових стопа омогућило већи обухват наплате и уредније извршавање обавеза, како терет не би сносили само они који редовно плаћају обавезе и којима предстоје нови намети.

Порез на зараде од 12 одсто, о којем се много говори, тек је једна ставки која смета послодавцима.

"Тражимо да се значајно смање и нека друга давања која имају неверовартних 160 ставки. Значи, ако би се нешто од тога умањило, укинуло онда би послодавцима лакше пало то што из плате издвајају тих скоро 70 одсто", каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.

Један радник послодавца у Србији кошта 64 одсто нето плате. Веће издатке у Европи имају само, знатно богатије, Немачка, Данска и Шведска. Иако свесна чињенице да би смањење пореза могло да смањи сиву економију, министарка финансија каже да то није реално.

"То је сувише лепо да би било истинито", рекла је министарка Диана Драгутиновић.

"Највише што Србија може себи да дозволи јесте приходно неутрална пореска реформа. Пад пореза на зараде и доприносе, али уз раст неких других пореза, због тога што имамо фиксне расходе за плате, пензије, социјална давања, трансфере општинама, мора да се намири из неких извора", објаснила је министарка.

Појачана пореска инспекција

Ипак, ако држава с једне стране повећа казне и пооштри контролу послодаваца који примају раднике на црно, а с друге стране, смањи дажбине по запосленом, питање је да ли би такве мере довеле до тога да више радника из сиве зоне пређе у легалну. Самим тим, и количина новца у државној каси могла би да остане иста, или незнатно мања.

"Још увек пада број регистрованих запослених, па би тренутни ефекат био пад броја регистраваних запослених. То је могуће са појачаном пореском инспекцијом, само уколико постоји шаргарепа или смањени порези", рекао је економиста Мирослав Здравковић.

Иако не постоји начин да се попишу сви који раде без уговора, синдикати процењују да је у сивој зони најмање пола милиона људи. Ипак, не верују да би смањење дажбина довело до повећања броја легалних радних места.

"Када би они испуњавали све обавезе према држави да плаћају порезе доприносе,  вероватно би много више прихода било у државној каси и тада би могли да се смање проези и доприноси", рекао је Драган Зарубица из  Савеза самосталних синдиката Србије.

Да је проблем велики, говоре и цифре. Послодавци по основу неуплаћених доприноса за социјално осигурање држави дугују око 170 милијарди динара. Учешће сиве економије прелази 30 одсто друштвеног производа, што је око осам милијарди евра.