Млекари против увоза

После доношења Владине уредбе којом се произвођачи млека обавезују да ставе у промет најмање 40 одсто млека које се дневно преради, ситуација на тржишту је нешто боља, али недовољно.

Док Влада размишља о интервентном увозу, у Удружењу произвођача млека Србије сматрају да је решење два и по пута већи аграрни буџет и премија од минимум пет динара по литру млека, за све произвођаче.

Од како је уредба донета, у продавницама има нешто више пастеризованог млека. Дуготрајног и даље нема у довољним количинама.

У Министарству трговине кажу да редовно прате стање на тржишту.

"Уколико проценимо и на тржишту буде јасно да је немогуће да се испуни циљ, а то је комплетна снабдевеност тржишта и пастеризованим и стерилисаним млеком,  једина мера која преостаје јесте интервентан увоз", рекао је министар Слободан Милосављевић.

Председник Удружења произвођача млека у Србији Љубиша Јовановић рекао је да увоз сировог млека, али ни увоз готових производа није решење, јер сировог млека у региону и Европи нема довољно.

"Ако увезу млеко као готов производ ја заиста не знам како то може да утиче на смривање тржишта јер ће то млеко бити минимум 20 до 30 одсто скупље него домаће", рекао је Јовановић.

У Србији се просечно годишње потроши 87 литара млека по становнику. Европски просек је 250, а у Немачкој чак 308 литара. Пре двадесетак година Србија је имала 938.000 крава. Данас дупло мање - 456.000.

Произвођачи су незадовољни јер је код нас откупна цена млека између 20 и 31 динар. Трошкови расту, а зараде нигде, каже произвођач Радислав Чобанин.

"Ја нећу да финансирам државу. Ако ја произведем млеко мене кошта динар, а добијем осамдесет пара. Ту нема рачунице, ако нам је то перспектива. Ја јесам Чобанин, али нисам овца", рекао је Чобанин.

Већим субвенцијама држава би могла да контролише произведено млеко. Овако готово половина производње млека сада продаје се у сивој зони, без икаквих контрола, тврде у републичком Удружењу произвођача млека.