Више новца за сиромашне

Премијер Мирко Цветковић отворио је, у Београду, дводневну конференцију "Јуромани", на којој учествује више од 300 банкара, привредника и званичника из двадесетак држава.

Цветковић је рекао да ће Влада Србије, у оквиру ребаланса буџета, расподелити више од 16 милијарди динара, а да је начин расподеле већ једним делом договорен са Међународним монетарним фондом.

Подсетио је да ће у ребалансу расходи бити 16 милијарди већи од предвиђених 106 милијарди динара и изразио очекивање да ће се ти расходи можда делимично покрити уштедама на другим позицијама буџета.

У том смислу, рекао је Цветковић, за сиромашне ће бити утрошено између шест и седам милијарди динара, а међу већим ставкама у ребалансу биће издаци за полицију и субвенције привреди, а највероватније и за млеко.

Цветковић је током паузе на конференцији "Јуромани" рекао новинарима да ће, у наредних неколико дана, бити постигнут договор са ММФ-ом и да би за неколико недеља ребаланс могао бити усвојен. 

Председник Владе каже да им је ММФ већ рекао да део новца могу да употребе у складу са својом економском политком.

Раст БДП-а око три одсто 2011.

Уколико овогодишњи раст БДП-а буде већи од 1,5 одсто, за 2011. годину прогнозира се раст око три одсто, рекао је Цветковић новинарима. 

Имајући у виду да је пад привредног раста у 2009. био између 2,7 и 2,8 одсто, премијер је навео да, растом бруто домаћег производа од 1,5 одсто, у овој години, Србија још не би дошла до нивоа раста који је имала пре кризе.

Премијер је истакао да наша земља може да се пореди не са земљама које имају већи БДП, већ са државама попут Бугарске и Македоније, чије су привреде на сличном нивоу развијености.

Говорећи на конференцији, Цветковић је истакао да се ради на развоју новог модела раста за посткризни период који ће бити заснован на другачијем приступу него пре кризе.

Тај модел биће заснован на развоју индустрије која ће бити више извозно оријентисана, односно, више ће производити разменљива добра, рекао је премијер.

Према речима Цветковића, кључна карактеристика новог модела јесте да ће раст бити заснован на инвестицијама које би требало да расту нешто испод 10 одсто на годишњем нивоу.

Указао је на то да домаћа штедња није довољна да подржи тај раст, због чега ће Србија морати да ради на унапређењу пословног окружења, да би привукла стране инвеститоре.

Цветковић је изјавио да би Србија могла да постане чланица Европске уније између 2014. и 2016. године, али да не жели да излази са тачним датумом чланства.

Посебан буџетски фонд за "Телеком"

Потпредседник Владе Млађан Динкић рекао је да компанија "Телеком Србија" има добре пословне показатеље и да приликом продаје већинског пакета не би требало да се иде испод цене од 1,4 милијарди евра. Он очекује да ће, до пролећа наредне године, бити завршена та трансакција.

Министар економије је навео да ће премијеру Цветковићу предложити посебан буџетски фонд где ће се слити новац од продаје "Телекома" и где ће се јасно видети у ком износу и за које намене се новац троши.

Право на бесплатне акције "Телекома" стекло је 4.820.414 грађана и 35.752 садашњих и некада запослених у том предузећу.

Навео је да новац сигурно неће бити потрошен до краја мандата ове Владе и додао да ће неке наредне владе наставити да тај новац транспарентно троше у капиталне пројекте железнице и инфраструктуру.

Када је реч о цени, Динкић је подсетио да је приватизациони саветник "Сити група" предложио да се иде на продају већинског пакета, јер ће се на тај начин појавити већа конкуренција приликом куповине и најавио да ће, у случају да се појави више заинтересованих, бити организована јавна аукција као у случају продаје "Мобтела", где верује да може да се оствари још већа цена.

На питање новинара, ко је дао банкарске гаранције за куповину "Телекома Републике Српске", Динкић је рекао да је реч о комерцијалном кредиту за који нису дате државне гаранције и да ће, ко год био купац, преузети све обавезе, па и плаћање рата за ту трансакцију.