Не види се крај мукама транзиције

Председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин рекао је да су, током досадашњег дела транзиције, сви грађани Србије на неки начин били губитници.

Србија треба да обави радикалне друштвене реформе да би завршила транзицију и отпочела процес достизања стандарда какви владају у развијеним европским земљама, рекао је Ђуричин за Танјуг и додао да "део Европе можемо бити само уколико будемо имали приближно сличне перформансе као што их има Европа".

Ђуричин је објаснио да транзиција, као радикална реформа, увек изазива смањење привредне активности, због преструктурирања привреде у одређеном периоду, али када се институционалним реформама обезбеди реиндустријализација, онда земље које су у том процесу, не само да долазе до нивоа пре транзиције, него га далеко превазилазе.

Одговарајући на питање како је Србија прошла у периоду транзиције, у односу на друге земље источно-европског блока, Ђуричин је указао на чињеницу да су готово све земље источног блока, у периоду од 1996. до 2005. године, са изузетком неколико држава западног Балкана, прешле предтранзициони ниво и дошле до 110, 115, па и до 150 процената бруто домаћег производа, пре отпочињања транзиције 1990. године.

Привреда у стагнацији

Познато је да је, рецимо, продуктивност рада у тим земљама дуги низ година расла брже него у "старој" Европи, што значи да су реформе дале одговарајуће резултате, рекао је Ђуричин.

"Нажалост, у Србији реформе не дају резултате, вероватно из геополитичких разлога, односно, зато што смо скоро десет година били готово потпуно екскомуницирани из светске политичке и економске заједнице", рекао је Ђуричин и додао да вероватно има и одређених пропуста у транзиционој стратегији, које су довеле нашу привреду "на веома импотентан ниво."

Председник СЕС је указао да је, између осталог, показатељ лошег стања наше привреде висока стопа незапослености која у овом тренутку премашује 20 процената од радно активног становништва.

Неодржив систем запошљавања

"Број незапослених је у протеклих десет година повећана за 300.000. У том периоду број запослених пао је са 2.100.000 на 1.800.000", прецизирао је Ђуричин, посебно указујући на проблем недостатка посла међу младом генерацијом, где стопа незапосленост износи 50 одсто.

"То је можда највећа патологија која нам се десила, јер ако људи немају прилику да раде посао за који се школују, то је највећи стратешки губитак. У крајњем случају, ова генерација прави још један проблем: она прави губитак будућим генерацијама, јер перманентно троши више него што производи", рекао је Ђуричин.

Спољни дуг Србије у периоду транзиције драстично увећан, на 23,6 милијарди евра, а БДП по глави становиника у Србији је пет пута је мањи од просека у 27 земаља Европске уније, рекао је Ђуричин и навео да Србија има, у поређењу са чланицама ЕУ, нешто боље показатеље у области стандарда потрошачке моћи, односно око 31 до 32 процента од просека у Унији.

Потрошени приходи од приватизације

Као велики проблем Ђуричин наводи и чињеницу да је Србија своје приходе од приватизације и улагања кроз стране директне инвестиције углавном потрошила.

"Нешто је у девизним резервама, али углавном је потрошено. То је негде око 15,6 милијарди евра за последњих десет година", прецизирао је Ђуричин.

Према његовим речима, треба имати у виду да се "растопио" и један веома значајан прилив, а то су дознаке наше дијаспоре, које годишње износе од три до 4,5 милијарди евра, што је у протеклих 10 година, најмање 35 милијарде евра.

"Наш систем је, нажалост, још увек неефикасан и врло је важно да се антикризним програмом, који пре свега треба да одговори изазовима глобалне економске кризе, али и изазовима наслеђене транзиционе кризе у којој се ми налазимо дуго, нађу путеви којима ћемо подићи перформансе привреде и обезбедити социјалну стабилност", рекао је Ђуричин.