Све теже до посла

У многим фирмама, прва мера штедње је отпуштање привремено запослених радника. Тај кадар најчешће обезбеђују омладинске и студентске задруге, које сада једва опстају.

Као хонорарац, Јелена Прекић ради пуних десет година. Послове је налазила преко омладинске задруге. Били су привремени, али редовни, па је успевала да плаћа троскове студирања, становања. Сада, међутим не ради.

"Задруга значи неку сигурност, значи да ћеш радити три, четири, пет месеци и бити плаћен за то. Плашим се економске кризе јер већ дуго немам посла", каже Јелена.

Понуда послова, у задругама, у последњих неколико месеци смањена је чак за 80 одсто, а све више младих, који су спас од незапослености налазили управо у сезонским пословима, сада остају и без њих. С друге стране, рад на црно, кажу стручњаци, поново је у порасту.

"Иако су задруге осмишљене да буду помоћно средство запошљавања, тренутак је учинио да људи живе од рада управо преко омладинске задруге", објаснио је Томо Секулић из Омладинске задруге Београд.

С друге стране поједине задруге бележе и смањено интресовање младих за посао. Разлози, међутим, нису школа и испити.

"Највероватније да налазе послове без легалог ангажовања преко омладинске задруге. Значи да их послодавци ангажују на црно", рекао је Чедомир Вукчевић из Омладинске задруге Центар.

Добити посао је све већа привилегија, јер не радити значи бити социјално искључен, а стручњаци упозоравају да млади имају све мање избора.

Послодавци све чешће уцењују запослене, пријављују минималце, закидају на годишњим одморима или не плаћају прековремени рад.

Да би се смањио рад на црно може се кренути у два правца, каже директор Инспектората за рад Радован Ристановић

Један је онај који је репресиван и значи појачан инспекцијски надзор, а други је смањење пореза и доприноса у мери у којој је то могуће, сматра Ристановић.

Према подацима Инспектората, прошле године је, након интервенције инспекције, радни однос засновало близу осам хиљада људи. Казне за рад на црно крећу се од 800 хиљада до милион динара.