Дугалић и Стевановић о Алта банци: Зашто НБС није реаговала раније, потребна истрага о наглом расту и паду

Пошто је Народна банка Србије одузела дозволу за рад Алта банци и покренула њен стечај, неправилности у пословању Алта групе пријављене су и у Северној Македонији и Црној Гори, док се отвара питање судбине новца депонената и одговорности за пропаст банке.

Дугогодишњи генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић каже да након одузимања дозволе за рад Алта банци остаје низ отворених питања о поступању Народне банке Србије (НБС), пре свега о контроли пословања банке и мерама које су предузимане пре покретања стечаја.

"Велико је питање да ли је Народна банка вршила контролу рада ове банке. Ако јесте, када је та контрола била? Ако је извршена контрола, какве је мере предузела", истиче Дугалић.

Економиста Александар Стевановић оцењује да је нагли слом банке, која је претходних година бележила убрзани раст, озбиљан пропуст надзорних институција и сматра да је неопходно детаљно испитати њено пословање.

"Мислим да ће за Алта банку бити заинтересована финансијска форензика, не само наша него и међународна", наводи Стевановић.

Дугалић: Зашто НБС није искористила друге мере пре одузимања дозволе

Дугалић објашњава да Народна банка има законско право и обавезу да контролише пословање банака, изриче санкције и, када је то потребно, уводи привремену управу. Због тога сматра да је неопходно утврдити зашто раније нису примењени други механизми надзора.

"Народна банка је могла да казни ту банку, новчано и на други начин, да уведе привремену управу. Није то урадила", указује Дугалић.

Посебно проблематичним сматра време доношења одлуке, наводећи да је дозвола одузета у три сата после поноћи, недуго после изборних резултата. Дугалић поставља питање могуће повезаности та два догађаја, али не износи доказе да су изборни резултати утицали на одлуку НБС.

"Кључно је питање да ли би Народна банка одузела дозволу за рад да су резултати избора били другачији", пита Дугалић.

Стевановић: Незаконито изнет новац мора се покушати вратити

Стевановић објашњава да би, у случају утврђивања незаконитих трансакција, морали да буду покренути правни поступци за повраћај средстава која су напустила банку.

"Колика ће бити моћ Републике Србије да тај новац врати, зависиће од тога где је тај новац завршио", објашњава Стевановић.

Упозорава да евентуалне злоупотребе не смеју остати без правног епилога, нити би финансијске последице требало да сносе грађани Србије. Наглашава и да средства за исплату гарантованих улога морају бити обезбеђена из постојећег система осигурања депозита.

"Осигурани депозити не падају са неба, они се однекуд морају исплатити и то осигурање је неко већ платио да би се могло реализовати у овом случају", истиче Стевановић.

Алта банка, јавна предузећа и приватне компаније

Дугалић наводи да још није познато колико су новца у Алта банци имала јавна предузећа, локалне самоуправе и велике приватне компаније, као ни да ли су поједини клијенти пре одузимања дозволе успели да пребаце средства на рачуне у другим банкама.

"Тужилаштво ће преузети то у своје руке и тада ћемо сазнати и која су јавна предузећа ту оставила своје паре", каже Дугалић.

Стевановић указује да би правна лица приликом избора банке требало да воде рачуна о стабилности и начину њеног пословања, посебно када је реч о великим новчаним износима. Сматра да је Алта банка и пре актуелних дешавања имала нетипичан пословни модел који је захтевао додатни опрез.

"Корпорације и правна лица која размишљају мало више не бирају банку као што бирају парадајз на пијаци", напомиње Стевановић.

Шта чека депоненте – обавезе остају, повраћај новца неизвестан

Дугалић објашњава да ће клијенти чија потраживања премашују законом гарантовани износ од 50.000 евра морати да рачунају на намирење преосталих средстава из стечајне масе. Претходно је потребно утврдити имовину банке и потраживања поверилаца.

"Започеће стечајни поступак, одредиће се стечајни управник и тај процес ће потрајати свакако", каже Дугалић.

Када је реч о предузећима и грађанима који су користили кредите Алта банке, Дугалић наглашава да престанак рада банке не значи и престанак њихових дуговања. Сви кредити морају бити враћени, док је положај дела депонената знатно неизвеснији.

"Шта је парадокс? Обавезе остају, а права, видећемо", указује Дугалић.

Од мале мењачнице до банке са великим утицајем

Дугалић подсећа да је Алта банка, упркос тржишном учешћу од око три процента, добила значајну улогу у наплати рачуна за струју и комуналне услуге. Сматра да је потребно испитати и околности под којима је банка стекла такав положај на тржишту.

"Мистерија је како је та мала мењачница постала власник једне банке", оцењује Дугалић.

Осврћући се на финансијске показатеље банке, Дугалић објашњава да банке морају испуњавати прописане захтеве у погледу капитала, његове адекватности и ликвидности. Због тога доводи у питање начин на који је НБС пратила пословање Алта банке и благовремено реаговала на могуће неправилности.

"Како је то могуће да за један дан сви ти параметри падну и банка просто пропадне", пита Дугалић.

Стевановић: Нагли раст и пропаст банке захтевају истрагу

Стевановић сматра да околности брзог ширења Алта банке, као и њеног изненадног слома, захтевају детаљну истрагу. Оцењује да је потребно испитати улогу претходних власника и околности под којима је банка добијала подршку за развој пословања.

"Нити би тако расла на типичан начин, нити би тако пала да није било те изузетне блискости и подршке која је стизала да се банка развија на такав начин", сматра Стевановић.

Истовремено, прави разлику између периода експанзије банке, када је теже утврдити евентуално кршење закона, и завршне фазе пословања, у којој је, према његовој оцени, одговорност институција и руководства знатно конкретнија.

"Оно што не би требало да се деси јесте да се не утврди прецизно ко је све крив за ово што се десило у последњој фази", наглашава Стевановић.

Управљање Алта банком и одговорност

Стевановић указује да истрага треба да утврди ко је стварно доносио одлуке у Алта банци и да ли су у управљање били укључени и актери изван формално надлежних органа. Посебно је, како објашњава, важно испитати да ли је постојала стварна раздвојеност власништва и управљања.

"Једно је да имате Управни и Извршни одбор који обављају управљање, али питање је да ли је још неко могао да се меша у начин како они руководе банком", наводи Стевановић.

Према његовим речима, одговорност власника за уобичајен пословни неуспех ограничена је уложеним капиталом. Међутим, уколико се утврди да су незаконите одлуке доношене свесно, могло би се отворити и питање другачијег начина намирења поверилаца.

"Ако је реч о свесном пробијању правног лица, онда се поставља и питање накнаде штете", указује Стевановић.