Нова "трка за Африком“ и шанса за Србију - Покрет несврстаних пут ка новим тржиштима

Поводом 65 година од прве конференције Покрета несврстаних, у Београду су се окупили представници земаља чланица овог покрета, које заједно представљају више од половине светске популације. 

О економским аспектима сарадње са земљама Покрета несврстаних Бојан Станић из Привредне коморе Србије оценио је да међународна тражња све више се формира ван Европе и ван Запада, имајући у виду да је економска динамика израженија тамо где се популација брже увећава, а то је управо Африка, која готово целокупна као континент је чланица Покрета несврстаних.

Истакао је и да су значајан део тог простора Јужна Азија и Латинска Америка, те да су у том погледу и европске земље, а и водеће привреде као што су Америка и Кина, заинтересоване да се на том простору што боље позиционирају.

Према његовим речима, Србија, као економски лидер на простору Западног Балкана, има интерес да пронађе партнере у подсахарској Африци, у Северној Африци и широм Јужне Азије, како би своје производе могла тамо да пласира. Нагласио је да је тај простор "практично гладан свега: и хране, са друге стране, и грађевинског материјала, уређаја, машина, и на крају информационих технологија".

Говорећи о конкретним тржиштима, Станић је рекао да је Србији географски најближе подручје Северне Африке и Југозападне Азије, где су у последње време ишле бројне српске делегације ради успостављања чвршћих билатералних односа.

Подсетио је да је потписан споразум о слободној трговини са Египтом, као и са Уједињеним Арапским Емиратима, док са Казахстаном Србија има развијену економску сарадњу, пре свега у области енергетике, будући да се са тог простора данас увози највише нафте. Додао је да Србија сарађује и са тржиштима попут Индије и Алжира, одакле увози значајне количине сировина важних за домаћу привреду.

Као предност Србије у односу са земљама Покрета несврстаних, Станић је навео чињеницу да ове земље, уједињене око економских, али и одређених политичких интереса који нису увек у складу са интересима водећих светских сила, у Србији виде земљу која је "и даље најнесврстанија на простору Југоисточне Европе". Оценио је да управо то Србији доноси одређено поштовање и простор за интензивнију економску сарадњу.

Од трке за Африку до вештачке интелигенције: шта успорава, а шта убрзава сарадњу

Станић је указао и на то да данас, слично као и почетком двадесетог века, постоји својеврсна "трка за Африком", али је нагласио да оно што ограничава привредну сарадњу јесте пре свега политика, будући да економија мора да се прилагођава политичким околностима, не само у Европи, него и широм света.

Према његовим речима, чланице Покрета несврстаних често имају сукобљене политичке интересе, али се додирују управо у економској сарадњи, покушавајући да се изборе за слободне услове пословања и избегну увлачење у царинске ратове и протекционистичке мере.

Као предности Србије, поред поменутог регионалног ауторитета и покушаја да остане неутрална, Станић је навео и индустријски потенцијал, знање и искорак у дигитализацији и вештачкој интелигенцији у поређењу са земљама региона, подсећајући на недавно отворену фабрику хуманих робота у индустријској зони поред Шапца.

Истовремено, упозорио је да већи део света Србији остаје тешко доступан у погледу конкурентности домаће привреде, пре свега због удаљености и волатилних логистичких трошкова, али је оценио да кроз формирање ланаца снабдевања, у чему Србија може бити лидер уз укључивање земаља региона, могуће је доћи и до удаљенијих тржишта. 

Настављен курс из 1961: од Хладног рата до "нуклеарног мира"

О политичкој димензији скупа говорила је амбасадорка Министарства спољних послова Љиљана Никшић истиче да су и данас актуелни основни постулати са оснивачке конференције из 1961. године. Оценила је да је садашњи, подељени свет велики изазов, сличан подели света у доба Хладног рата, те да су кључни принципи и данас суверенитет и територијални интегритет, доследно спровођење Повеље Уједињених нација и активна мирољубива коегзистенција, односно партнерски однос на равноправним основама.

Никшићева је посебно истакла да Влада Републике Србије спроводи, већ деценијама, програм "Свет у Србији", кроз који је тренутно стипендирано између 600 и 700 младих људи, а програм се реализује преко Министарства спољних послова и Министарства просвете.

Навела је да је лично имала прилику да упозна неке од бивших стипендиста који данас заузимају високе позиције у земљама Покрета несврстаних, међу којима је и Стивен Ханингтон Џунго Чокве из Кеније, оснивач мировне невладине организације "Јединствени форум за мир" и син првог председника парламента Кеније.

Подсетила је и да су везе Србије са Египтом старе вековима, још од времена када је Свети Сава боравио тамо током свог другог ходочашћа 1234. године. Нагласила је да Покрет несврстаних представља, после Уједињених нација, највећу светску организацију, будући да Уједињене нације броје 193 земље чланице, док Покрет несврстаних окупља 120 земаља чланица и 17 посматрача.

Осврћући се на паралелу између данашњице и шездесетих година прошлог века, када је председник Србије поручио да "свет мора да припада свима", Никшић је подсетила на Кубанску кризу, оценивши да свет и данас "хода по танкој жици", будући да живимо у "нуклеарном миру" у ком сваког тренутка може доћи до нуклеарног рата који не би имао победника.

Указала је и на пример Друштва народа, које се распало пред Други светски рат упркос почетном идеализму, наводећи да пред сличним изазовима данас стоје и Уједињене нације и Покрет несврстаних. Ипак, оценила је да управо Покрет несврстаних, по свом основном опредељењу настао из борбе колонизованих земаља за независност, тежи равноправности и уважавању суверенитета, те да у тренутку геополитичког преиспитивања и прекомпоновања снага, овакав покрет добија на значају, а истовремено расте и историјска улога која припада Србији и Београду.

Признавање Косова и научна дипломатија као путеви јачања позиције Србије

Говорећи о чињеници да велики број земаља глобалног Југа не признаје самопроглашену независност јужне српске покрајине, Никшић је подсетила да су се у доба Велике Југославије "главе окретале" у Уједињеним нацијама када се чекало како ће Београд гласати о важним светским питањима, те да данашњи потенцијал од 120 земаља чланица Покрета несврстаних, које координишу своје гласање, представља велики политички капацитал, иако унутар покрета повремено постоје супротстављени ставови међу афричким, азијским и латиноамеричким земљама.

Осврнула се и на улогу мултинационалних компанија и транснационалних банака које су, након пада колонијализма, ушле на тржишта новостворених независних држава, оценивши да и данас постоји борба за утицај, посебно у вези са енергетском безбедношћу, коју је означила као једно од највећих глобалних питања данашњице. У том контексту, подсетила је да 2026. година представља "Теслину годину", те да би, када би дошло до заједничке научне сарадње и стварања иновација које би заменила класичне изворе енергије, могло доћи и до смањења сукоба око енергената.

Никшић је истакла и значај образовне и научне дипломатије, наводећи пример недавног сусрета са новим министром спољних послова Танзаније Комбом, некадашњим министром туризма те земље, као и то да многи некадашњи стипендисти из земаља Покрета несврстаних, који течно говоре српски језик, данас заузимају кључне позиције у својим државама, што представља добру основу за будућу сарадњу.

Подсетила је и на некадашњи углед српских компанија попут "Енергопројекта" и "Хидротехнике" на тим тржиштима, оценивши да председничка дипломатија, у оквиру које шефове држава при посетама прате привредници, доприноси склапању нових послова.

На крају, Никшић је поделила и лично сећање на тренутак када је 2018. године седела за столом у српској мисији на Петој авенији у Њујорку, месту где су Тито, Насер и Нехру 1960. године осмишљавали идеју о првом самиту Покрета несврстаних, одржаном годину дана касније.

Оценила је да Београд има историјски пиједестал колевке "једног новог света" и слободарске идеје, те да је част бити данас, у дипломатији, "на раменима" оснивача покрета који су, како је рекла, "промишљали један лепши свет".