Суша узима данак – Ковачевић за РТС: Род кукуруза и соје испод просека, са сунцокретом боље стање

Први уговори за нови род кукуруза и сунцокрета већ су закључени на Продуктној берзи, а прелиминарне цене показују да произвођаче очекује још једна неизвесна јесен.

Вршилац дужности директора Продуктне берзе Владо Ковачевић рекао је за РТС да се цена стандардног квалитета пшенице на Продуктној берзи креће између 20 и 20,2 динара по килограму без ПДВ-а, док је цена кукуруза од 19 до 19,2 динара без анализе. Кукуруз са анализом на афлатоксин постиже нешто вишу цену.

Посебно интересовање тренутно влада за сунцокрет, чија се цена креће између 52 и 52,2 динара. Соја је од 55 до 56 динара, док је цена јечма између 17,8 и 18 динара.

Обим трговања је, према његовим речима, стандардан за овај део године, али се истовремено прати више фактора који могу да утичу и на цене и на приносе.

Очекује се слабији род кукуруза и соје

Високе температуре и суша већ неколико година највише погађају пољопривредне културе са дужим вегетационим периодом.

Ковачевић каже да још нема конкретних података о овогодишњим приносима, али информације са терена указују на то да ће род кукуруза и соје бити испод просека.

"Оно што нам стиже са терена је да ће бити исподпросечан род соје и кукуруза, док по питању сунцокрета очекујемо бољи резултат“, каже Ковачевић.

Сунцокрет такође има дужи вегетациони период, али је, објашњава, отпорнији на сушу од кукуруза и соје, па су и очекивања у погледу приноса повољнија.

Низак Дунав ограничава извоз преко Констанце

Још један значајан фактор за домаће тржиште је низак водостај Дунава. Ковачевић указује на то да су житарице и уљарице кабасти производи са релативно ниском ценом у односу на масу, због чега трошкови транспорта имају велики утицај на трговину.

Према његовим речима, проток Дунава на граници са Румунијом тренутно је на око 40 одсто уобичајеног нивоа.

"Практично је наша најбитнија извозна магистрала, Дунав према луци Констанца, сада прекинута“, истиче Ковачевић.

Због тога Србија тренутно не може у потпуности да искористи извозне могућности преко Констанце, па се траже алтернативни правци – пре свега камионски и железнички транспорт. На међународно тржиште, истовремено, утиче ситуација у црноморском региону и смањен извоз из Украјине и Русије.

Светске и домаће цене тесно повезане

Ковачевић истиче да је тржиште житарица и уљарица глобално и да поремећаји у једном делу света могу да утичу на цене на другим тржиштима.

Наводи да је цена пшенице на америчком тржишту достигла највиши ниво у последње три године, док се на париском Матифу (берзи) кретала око 239 евра по тони. Код кукуруза је, такође, забележен раст цена.

Домаће цене су, како објашњава, у великој мери повезане са кретањима на светским берзама.

"Ако погледате графиконе које Продуктна берза објављује и упоредите светске берзе са Продуктном берзом Нови Сад, видећете веома висок степен корелације“, каже Ковачевић.

Ипак, реакција домаћег тржишта не мора увек да буде истовремена са променама у свету, јер зависи и од могућности Србије да извезе робу.

Управо је низак водостај Дунава пример како проблем са транспортом може да спречи домаће произвођаче и трговце да у одређеном тренутку искористе повољнију цену на иностраном тржишту.

Ратари мењају структуру сетве због климатских екстрема

Све чешће суше и екстремне температуре већ утичу и на избор култура које пољопривредници сеју.

Ковачевић наводи податке Републичког завода за статистику према којима су површине под пшеницом, која има краћи вегетациони период и у већој мери избегава екстремне температуре током јуна и јула, повећане за 7,5 одсто у односу на претходну годину.

Истовремено, површине под кукурузом смањене су за 3,8 одсто, а под сојом за 7,5 одсто. Површине под сунцокретом повећане су за 3,5 одсто.

"Видимо да се наши ратари опредељују све више и више и да се врло брзо мења структура ка културама које имају краћи вегетациони период“, указује Ковачевић.

Геополитика све важнија за формирање цена

Поред временских прилика и логистике, један од кључних фактора који последњих година одређује кретање цена постала је геополитика.

Ковачевић истиче да тај фактор раније није у толикој мери доминирао приликом прављења прогноза о ценама житарица и уљарица.

Посебна непознаница је, како каже, у којој мери и којим правцима ће се одвијати извоз житарица из Украјине и Русије, али и колико ће бити проходни важни логистички канали.

"Све више и више геополитички фактори доминирају у формирању цене, тако да јако пуно зависи од проходности логистичких канала“, наглашава Ковачевић. За Србију је, поред међународних околности, посебно важан ниво Дунава, који је постао фактор са знатно већим утицајем него раније.

"Очекујемо турбулентну јесен“

Говорећи о томе шта пољопривредници могу да очекују током предстојеће јесени, Ковачевић наводи да би тржиште могло да остане веома динамично.

"Очекујемо турбулентну јесен, али наши ратари и трговци су се већ навикли на тако нешто“, каже Ковачевић.

Због брзих промена изазваних геополитиком, логистиком и нивоом Дунава, пољопривредницима саветује да континуирано прате тржиште и, када је то могуће, управљају ризиком од промене цена.

Као пример колико брзо могу да се промене трговински токови наводи Румунију, која ове године има добар принос пшенице, али слабији квалитет. Србија, са друге стране, има солидан квалитет пшенице, па се домаћа пшеница извози у Румунију и меша са тамошњом како би се добио одговарајући просечан квалитет.

Могућа је и ситуација која раније није била уобичајена – да Мађарска ове године увози кукуруз из Србије.

"Треба константно пратити стање на тржишту, управљати ризиком цена уколико је то могуће, јер је тржиште веома динамично“, закључује Ковачевић.