Ђедовић Хандановић: Учинили смо све у преговорима о НИС-у, трансформација кључна за дугорочну безбедност

Министарка је истакла да НИС представља најважније стратешко питање које трпи неизвесност већ 18 месеци, тачније од јануара 2025. године, када су уведене санкције америчког ОФАК-а.

Према њеним речима, ова ситуација ствара велику нелагоду коју државни врх жели да реши, али Србија није примарни актер у тој једначини јер је НИС продат 2008. године и држава није већински власник.

"То је једна наслеђена ситуација с којом морамо да се изборимо, а пре свега да сачувамо добре односе, с једне стране са Руском Федерацијом, с друге стране са америчком администрацијом. Са америчком администрацијом да продубимо и проширимо односе, што јесте стратешки циљ, а са Руском Федерацијом да очувамо добре односе, јер имамо сарадњу у енергетском сектору која траје 30 година", навела је Ђедовић Хандановић.

Објаснила да су санкције уведене компанији у већинском руском власништву, а не Влади или Републици Србији, од стране земље која има моћ да се понаша као светски финансијски полицајац, што ствара опрез код банака и финансијских институција.

Истовремено, позиција руске стране је јасна – реч је о њиховој имовини у коју улажу од 2008. године.

Продужење рока

Говорећи о тренутном статусу преговора након што је ОФАК продужио рок до 31. јула, министарка је нагласила да је држава у редовној комуникацији са свим актерима и да је преброђен ранији тежак период од 100 дана без дотока сирове нафте, што грађани нису осетили.

То је постигнуто захваљујући томе што су од 2022. године удвостручене стратешке државне резерве нафте и нафтних деривата.

"Последње продужење од 30 дана, с једне стране, опет показује спремност америчке администрације да заиста да шансу да се ови преговори заврше. Јер, да вас подсетим, продужење пре тога било је на само две недеље, значи 30 дана је ипак дужи рок. Значи, нешто се у комуникацији, у размени информација, десило као позитиван сигнал", оценила је министарка.

Додала је да је Србија са мађарском компанијом успела да дође до задовољавајућег уговора акционара, али да је предуслов да се купопродајна трансакција заврши између Гаспром њефта и мађарског МОЛ-а.

"Кроз преговоре и нови уговор успели да нашу позицију знатно побољшамо у односу на ону коју смо наследили 2008. године", нагласила је Ђедовић Хандановић.

Енергетски микс до 2050. године: Баланс традиције и зелених извора

Говорећи о дугорочним плановима до 2050. године, који су дефинисани Националним енергетским и климатским планом и Стратегијом развоја енергетике до 2040. године, Ђедовић Хандановић је истакла да се развој енергетског сектора мора планирати за период дужи од 20 година и да се држава определила за три правца.

Први правац је очување и изградња додатних извора базне енергије која не зависи од временских услова. Будући да су термокапацитети на угаљ стари између 30 и 50 година и да им се смањује калоријска моћ, алтернатива се тражи у гасним електранама и нуклеарној енергији.

Министарка је подсетила да је крајем 2022. године промењен законски оквир како би се размотрила изградња нуклеарних електрана, као чистијег извора базне енергије који производи знатно мање емисије штетних гасова.

Паралелно с тим, јачају се обновљиви извори енергије (ОИЕ). Инсталисани капацитети из сунца и ветра повећани су са 400 мегавата на више од 1.250 мегавата. Истакнуто је и да је број прозјумера (купаца-произвођача) повећан око 15 пута у односу на 2022. годину – сада их има 7.600, са укупном снагом од 150 мегавата.

"Важни су обновљиви извори зато што пре свега имају мање штетних ефеката на животну средину, важни су и зато што не зависите од увоза. Угаљ имамо као природни ресурс, ми га експлоатишемо и он је заиста наш највреднији ресурс. Зависимо од увоза гаса у великој мери, нуклеарна енергија ће једног дана такође зависити од увоза нуклеарног горива, а сунце, ветар и вода су ту, они су доступни. И зато је битно имати добар баланс, али баланс који не угрожава сигурност преноса електричне енергије", указала је министарка.

Додала је да Електропривреда Србије (ЕПС) тренутно има највише инсталисаних капацитета из ОИЕ у поређењу са Словенијом, Хрватском, Северном Македонијом и Црном Гором, те да ће ветропарк у Костолцу, након додатних подешавања, веома брзо почети са радом.

Геополитика и инвестиције: Пројекти "Бистрица" и "Ђердап 3"

План "Србија 2035" предвиђа улагање од 14,4 милијарде евра у енергетски сектор, који министарка оцењује као један од кључних геополитичких ресурса за безбедност земље.

"Сведоци смо да се ратови и конфликти на међународном нивоу воде управо због енергетских ресурса, не само енергетских него и рударских. И што сте енергетски спремнији, то сте безбеднији као држава", поручила је Ђедовић Хандановић.

Као два највећа и најважнија пројекта у хидросектору издвојене су реверзибилне хидроелектране (РХЕ) "Бистрица" и "Ђердап 3". Ове електране, како је објашњено, делују као природне батерије које омогућавају складиштење електричне енергије и пружају додатну сигурност систему.

За РХЕ "Ђердап 3" прошле недеље је завршен јавни позив за исказивање интересовања компанија, на који се јавило шест предузећа. Претходна студија оправданости за овај пројекат је завршена.

Када је реч о РХЕ "Бистрица", припремни радови почињу ове године, док ће се радови на главном постројењу изводити следеће године. Пројекат се реализује у сарадњи са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу (JICA), будући да је Јапан највећи произвођач турбина за реверзибилне хидроелектране.

Министарка је подсетила и да је у последње две године успешно завршена рехабилитација РХЕ "Бајина Башта", чиме је њен рад обезбеђен за наредних 40 година.

На крају разговора, Ђедовић Хандановић је нагласила да од енергетских компанија свакодневно захтева максималну посвећеност и брзину.

"Сваки дан је битан и не смемо да изгубимо ниједан једини дан. И заиста очекујем исту такву посвећеност и одговорност, да једноставно сви будемо свесни тренутка у којем живимо, а то је да ће ова генерација успети да обезбеди енергетску будућност за наредних 50 и 60 година, оно што су радиле неке генерације пре нас, пре свега седамдесетих и осамдесетих година“, закључила је министарка у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је.