Жетва јечма раније него иначе - зашто је ова житарица све популарнија

Да није било кише, јечам би још крајем прошле недеље био у силосима произвођача средњег Баната. "Киша није умањила квалитет зрна", каже Јовица Томашев, пољопривредник из Новог Бечеја.

"Влага нам је 13 процената, приноси су ту негде до четири тоне по јутру. Значи од три и по до четири тоне. Ту смо негде, на некој граници, све слично као прошле године. Све зависи од парцеле до парцеле. Што се тиче пласмана, радимо са једном задругом тако да, што се тиче пласмана нема проблема. Са ценом ћемо видети да ли ћемо тактизирати па чекати мало да цена оде горе", објашњава Томашев.

Више је јечма у Банату ове сезоне. Први разлог је што рано доспева и током вегетације избегава сушу. Други је што сточари, пре свега произвођачи млека, уместо кукуруза све више употребљавају јечам за исхрану крава.

"Погоднији се јечам показао од кукуруза зато што нема афлатоксина и боље је. Мање смо посејали кукуруза само за силажу, а више смо јечма сејали. Имамо око двадесет хектара и све остављамо за исхрану стоке", каже Милан Гогић из Новог Бечеја.

Цена јечма је на почетку жетве варирала од 17,5 до 18 динара за килограм. Купци су из дана у дан кориговали цену наниже. На Продуктној берзи последњи закључен уговор је по 17 динара и 30 пара за килограм, што не задовољава пољопривреднике.

"Кад погледамо да је то сада испод двадесет динара то су стварно смешне паре. Ја се искрено надам да људи неће бити принуђени баш да продају сву робу по те паре. Верујем да ће после жетве мало да крене цена горе", очекује Џамил Џавић, из Земљорадничке задруге "Стовет" у Старом Жеднику.

По подацима Републичког завода за статистику у Србији је ове године засејано нешто више од 100 000 хектара јечма, што је 8 одсто више него предходне производне сезоне.