Мусабеговић за РТС: Не очекујем драстичне промене у ратама кредита; евро није ослабио у односу на динар

Камата на кредите се састоји од еурибора и марже банке. Професор Исмаил Мусабеговић рекао је за РТС да због скока еурибора, за који сматра да је краткотрајан, не види велике промене што се тиче рата. То објашњава на примеру кредита од 100.000 евра. Евро је ослабио у односу на долар, то је привремено слабљење, напомиње професор.

Дванаестомесечни еурибор направио је свој највећи скок у једном дану за последњих 18 година, још од јуна 2008. Шестомесечни еурибор је порастао највише за последње три године. Једино је тромесечни еурибор остао мање-више миран.

Код већине стамбених и готовинских кредита са променљивом каматом, банке као основу користе тромесечни еурибор.

Професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић рекао је за РТС да се камата састоји од вредности еурибора у том периоду и марже банке.

Према његовим речима, шестомесечни еурибор се ређе користи, док је тромесечни најчешћи параметар за обрачун камате на кредите у еврима.

Да ли ће рате кредита расти

Иако је дошло до наглог скока појединих показатеља, за сада се не очекују веће промене.

"За сада не видим да ће се нешто значајно мењати. Мислим да ће камате бар у кратком периоду остати на овом нивоу", каже Мусабеговић.

Ако би дошло до благог раста еурибора, рате би могле да се повећају, али не драстично.

"Код просечног кредита од 100.000 евра на 25 година, повећање би могло да буде око 15 до 20 евра месечно“, наводи професор.

Одлуке централних банака кључне за кретање камата

Будућа кретања каматних стопа у великој мери зависе од одлука Европске централне банке.

"Главни циљ је да се инфлација у Европи задржи око два одсто. Централна банка мора пажљиво да балансира – ако подигне камате, може додатно да успори привреду, а ако дозволи раст инфлације, ризикује инфлаторну спиралу", истиче Мусабеговић.

Према његовим речима, додатну неизвесност на тржишту донели су геополитички ризици и раст цена енергената.

Цена нафте и геополитика као фактор нестабилности

Један од кључних разлога за турбуленције на финансијским тржиштима је раст цене нафте.

"Цена нафте је до пре месец дана била око 70 долара, а сада је око 100 долара. То је класичан нафтни шок који може да подстакне инфлацију“, објашњава Мусабеговић.

Како додаје, последице таквих шокова могу се одразити на транспорт, цене робе и укупну економску активност.

Однос евра и долара

Слабљење евра у односу на долар такође је један од показатеља кретања капитала на глобалном тржишту.

"Однос евро–долар показује где иде новац. Ако су камате веће у некој економији, капитал се усмерава тамо", каже Мусабеговић.

Он очекује да би смањење каматних стопа у Сједињеним Америчким Државама могло да ублажи притисак на европску валуту.

Како би евентуални раст камата утицао на Србију

Одлуке Народне банке Србијеe не зависе директно од политика европских институција, али постоји посредан утицај.

"Народна банка води самосталну монетарну политику и брине о стабилности цена и курса динара", објашњава Мусабеговић.

Уколико би дошло до значајних промена у Европи, могуће је да би се то индиректно одразило и на домаће каматне стопе, посебно на динарске кредите.

Довољне девизне резерве за могуће шокове

Према оцени економиста, Србија тренутно има довољно финансијских механизама да одговори на потенцијалне потресе.

"Бруто девизне резерве Србије су близу 30 милијарди евра. То даје простор Народној банци да реагује и стабилизује тржиште у случају већих поремећаја", закључио је професор Мусабеговић.