Зачарани круг задуживања и агресивна кампања за кеш кредите – колико дуго грађани могу да издрже

Грађани Србије су банкама на крају фебруара дуговали близу две хиљаде милијарди динара, што је 330 милијарди више него годину дана раније, али се смањио број оних који касне са отплатом кредита. Уредник портала "Каматица" Душан Узелац изјавио је за РТС да на статистику утиче инфлација, али и једна новина – агресивне кампање агенција за продају кредита.

Пораст од 20 одсто задуживања наших грађана у односу на прошлу годину, показују подаци Удружења банака Србије и Кредитног бироа. Ипак, упркос већем дугу, смањио се број оних који касне са отплатом кредита.

За протеклих дванаест месеци највише су се узимали кеш кредити. Поставља се питање шта стоји иза овог тренда и да ли је овакав раст укупне масе кредита добар знак за економију или разлог за забринутост.

Душан Узелац је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да нисмо дотакли границе општег задуживања.

Цена задуживања

"Инфлација утиче јер се зато и бројеви померају, али новина је и индустрија посредника која је расла. Закон о заштити корисника финансијских услуга је оштрији према банкама за кредите који се продају. Најпростији пример су рекламе о кредитима где пише – 'пажња, задужење кошта', као на цигаретама – 'пушење убија'. То је потез регулатора који је хтео да ограничи продају кредита“, наводи Узелац.

Према његовим речима, агенције сада агресивније продају кредите, што је највећи генератор раста задуживања, док банке немају флексибилност, већ ригидне протоколе.

"Народна банка Србије 'држи ручну кочницу' и испод смо просека задуживања у односу на друге земље јер не можете узети кредит а да немате доказ да ћете га вратити, што зависи од капацитета зарађивања и стабилности посла", указује Узелац.

Зачарани круг задуживања

Додаје да камате осцилирају, а грађани су често везани за одређену банку јер промена банке подразумева компликовану административну процедуру.

"Статистика задуживања је кориснија индустрији него особама које желе да узму кредит. Цео свет је под инфлацијом, а то је тихи порез јер нестаје вредност новца и отуда асиметрија у статистици – могу бити веће плате, али то није реално", каже Узелац.

Истиче да се све чешће рефинансира кредит у врло кратком року, попут кеш кредита, па грађани улазе у зачарани круг вечитог задужења.

"Имамо две врсте кредита – кеш или стамбени, и то би могло бити предмет будуће регулативе, да се затвори простор ненаменских кредита јер оду на општу потрошњу, попут летовања. Нема поља у захтеву да се забележи да ли кредит користите за поправку зуба или школовање деце, па нема статистике", указује Узелац.

На питање како ће рат у Ирану утицати на кредите, Узелац одговара да никоме није у интересу да то тржиште колабира јер се ту прави фини баланс, а банкама би одговарало да су сви задужени и да сви отплаћују кредите.

*Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста