Цунами на нафтном тржишту после напада на Иран, блокада Ормуза подиже цене

Берзе реаговале одмах по отварању

На азијским, европским и америчким берзама забележен је раст цена одмах по отварању трговања. Новинарка РТС-а Ружица Вранковић наводи да је цена нафте типа "брент" скочила са 72 на око 80 долара, док су фјучерси достигли и 82 долара по барелу.

Истиче да тржиште улази у период велике неизвесности и да су ово тек прве реакције инвеститора. Према појединим прогнозама, до краја недеље цена би могла да достигне 90, па и 100 долара.

Ормуски мореуз као кључни ризик

Додатну забринутост изазвала је претња Иранске револуционарне гарде да би пловидба кроз Ормуски мореуз могла бити обустављена. Тим коридором транспортује се око 20 одсто светске потрошње нафте и гаса, а у тим водама погођен је и један нафтни танкер.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује на то да раст цена није последица уништених постројења, већ угрожености транспортних рута. Наводи да ниједан извозни терминал у земљама Персијског залива за сада није погођен, што показује да не постоји намера да се трајно прекине испорука нафте.

Бродови задржани, осигурање поскупело

Према његовим речима, око 150 бродова тренутно је задржано у Персијском заливу, док су осигуравајуће куће удвостручиле премије или обуставиле осигурање транспорта. Упозорава да ће то неминовно утицати на понуду и цене деривата.

Када је реч о снабдевању Србије, Мићовић наводи да испоруке преко алтернативних праваца, укључујући Медитеран и север Европе, за сада функционишу. Додаје да је у последњим данима у Јадран стигло неколико танкера, а најављени су и нови.

Резерве Србије и раст цене гаса

Говорећи о резервама, Ружица Вранковић подсећа да Србија, као и Европска унија, има обавезне резерве за 90 дана, као и оперативне залихе нафтних компанија. Истиче да рафинерија ради, али да неизвесност остаје уколико би дошло до дужег прекида у транспорту.

Врањковићева додаје да расте и цена гаса, као и да поједине анализе показују да би цена течног природног гаса могла зда скочи и до 130 одсто. Подсећа да значајан део ЛНГ-а на европско тржиште стиже из региона Блиског истока.

Поруке ОПЕК-а и могући сценарији

ОПЕК је у међувремену најавио повећање производње од 1. априла, на 1,6 милона барела дневно не узимајући у обзир новонасталу кризу. Мићовић оцењује да се тиме шаље сигнал да произвођачи очекују краткотрајан поремећај.

Упозорава да би, уколико сукоб потраје, цене могле да достигну нивое из 2022. године, када је барел коштао и 127 долара. Ако се ситуација смири у кратком року, садашњи раст могао би да остане само краткотрајни скок на графикону цена.

Ружица Врањковић сматра да је незахвално прогнозирати цене нафте, указујући на то да је било периода када је цена црног злата у једном дану скакала и до 25 одсто, достижући вредност од 200 долара за барел.

Цео разговор са Ружицом Врањковић и Томиславом Мићовићем можете погледати у видео-запису на почетку текста.