Којчић о продаји НИС-а: Брзо решење кључно за енергетску сигурност

Некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Којчић оценио је да је вест о спремности руских власника да продају већински удео у НИС-у позитивна, јер отвара пут да се поново покрене транспорт сирове нафте преко Јанафа и да рафинерија поново ради пуним капацитетом.

"Обрадовала нас је информација да постоји потенцијални купац и да је садашњи већински власник пристао да прода већински удео својих акција. То је позитиван корак ка решавању проблема, јер ће омогућити поновни транспорт сирове нафте Јанафом и наставак рада рафинерије пуним капацитетом. Наравно, све зависи од одобрења америчке стране, ОФАK-а, да дâ зелено светло за реализацију овог аранжмана, што је изузетно важно за нашу енергетску безбедност и стабилност и омогућава да тржиште буде у сигурној зони по питању снабдевања нафтним дериватима. У сваком случају, очекујемо позитиван исход од ОФАK-а за ову трансакцију", наводи Kојчић. 

Порекло купца није пресудно, важна је брзина решења

На питање о потенцијалном купцу, Којчић наглашава да за Србију није пресудно одакле купац долази – Европе, Азије или са Блиског истока – већ да се што пре обезбеди стабилно снабдевање тржишта, иако резерве тренутно обезбеђују одређени период сигурности.

"За нас је најбитније да дође до решења и да до тог решења дође што пре. У овом случају, мање је важно да ли је купац из Европе или Азије. Далеко је битније да се настави стабилно снабдевање нашег тржишта, иако постоје резерве и имамо ту комфорну зону још извесно време, али је кључно да се што пре нађе решење", наводи гост Јутарњег програма.

Модел плаћања и санкције: договор купца, продавца и ОФАК-а

Говорећи о могућности да новац од продаје заврши на замрзнутом рачуну, по моделу "Лукоила", Којчић истиче да ће то зависити искључиво од договора купца, продавца и америчких власти.

"У нашем интересу је само да се што пре дође до решења и да нафтна индустрија Србије настави да ради несметано", наглашава он.

Обавезне резерве нафте: усклађивање са ЕУ и додатна сигурност

На јучерашњој ванредној седници Владе Србије донета је одлука да се управљање гасном инфраструктуром повери новом предузећу, док ће "Србијагас" наставити да снабдева тржиште гасом и у будућности.

Којчић објашњава да правила Европске уније захтевају јасно раздвајање снабдевача, дистрибутера и транспортера енергената. Он истиче да је одлука Владе корак ка усклађивању са тим регулативама, како би се постигла већа транспарентност и обезбедило поузданије снабдевање тржишта.

"Према правилима ЕУ, неопходно је да снабдевач, дистрибутер и транспортер буду јасно раздвојени. Ова одлука представља усклађивање са регулативама ЕУ како би се повећала транспарентност и обезбедила боља снабдевеност тржишта. То је још један корак ка приближавању наше регулативе Европској унији", наводи Kојчић. 

Интерконекције и инфраструктурни пројекти – кључ енергетске сигурности

Коментаришући критике на рачун "Србијагаса", Kојчић подсећа да су инфраструктурни пројекти велике инвестиције и да се не могу реализовати за неколико месеци. Интерконекције су, каже, неопходне јер омогућавају више извора снабдевања и већу енергетску сигурност.

"То нису пројекти који могу да се заврше за месец или два. И најједноставнији трају најмање годину до две, док сложенији могу да потрају и дуже. Наравно да је важно што пре изградити интерконекције са суседним гасним системима, јер нам то омогућава да у сваком тренутку обезбедимо гас из више различитих извора. Посебно сада, када је под знаком питања снабдевање са руске стране због додатних санкција ЕУ. Када имате више могућности снабдевања, ваше тржиште је енергетски сигурније. То важи не само у оваквим ситуацијама — технички проблеми могу увек да се појаве, а интерконекције обезбеђују резервну опцију и непрекинуто снабдевање", наводи он.

Којчић додаје да је, када је реч о снабдевању гасом, увек важно имати довољне резерве. Подсећа да Србија већ има подземно складиште у Банатском двору, које се тренутно проширује, али наглашава да би изградња још једног складишта обезбедила још већу сигурност.

Обавезне резерве нафте – усклађивање са ЕУ и додатна сигурност

Влада Србије је на јучерашњој ванредној седници усвојила и сет предлога закона из области енергетике, закона о нафти, о гасу и предлога закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса. 

Kојчић објашњава да се нови закони усклађују са правилима Европске уније.

"Према правилима Европске уније, а ови закони се усклађују са тим, обавеза је да имате 91 дан просечне потрошње према просечном дневном увозу или 61 дан да имате у резерви деривата за несметано снабдевање тржишта према просечној потрошњи. Који је од ова два фактора виши, тај се узима као репер и тачка колико треба да имамо резерви", наводи он.

Подсећа да је Србија још пре више година започела формирање обавезних резерви сирове нафте и деривата, како би у кризним или непредвиђеним ситуацијама могла да обезбеди стабилно снабдевање тржишта.

Истиче да се у актуелној кризи управо показало колико су те резерве значајне, јер представљају додатну сигурност док се не оконча ситуација око Нафтне индустрије Србије.

Гасни аранжман са Русијом: нема бојазни за снабдевање

Наглашава да нема разлога за забринутост у погледу снабдевања природним гасом и додаје да је питање новог гасног аранжмана ствар преговора између "Србијагаса" и "Гаспрома".

Важећи споразум важи до краја године, снабдевање тече несметано, подземно складиште у Банатском двору је пуно 100 одсто, а Србија има и додатне резерве у мађарским складиштима. Због тога, наглашава он, не постоји опасност да земља остане без природног гаса без обзира на исход преговора.

Додаје да Србија већ има диверсификоване правце снабдевања: поред гаса који стиже Балканским током из Русије, ту је и азербејџански гас који долази преко Бугарске.

Поред тога, каже он, постоје техничке могућности да се гас у случају потребе допреми из више смерова – преко Мађарске, која је чвориште различитих гасовода, из Аустрије, са ЛНГ терминала на Крку или из правца Румуније.