Нови сет економских мера у Србији – хоће ли потрошачи већ сутра видети њихов ефекат на рачунима

Од сутра ступа на снагу нови сет економских мера у Србији, који подразумева ограничење трговачких маржи и смањење цена на више од 20.000 производа у чак 23 категорије. Очекује се да ће просечна редукција цена износити око 15 одсто, што би требало да донесе извесно олакшање кућним буџетима. Према речима професора Вељка Мијушковића са Економског факултета, држава је овим мерама показала спремност да интервенише у ситуацији коју карактеришу високе марже и инфлаторни притисак.

Уредбом Владе, и допунама које су донете после покушаја злоупотреба појединих трговаца, простор за манипулације је сада знатно ограничен, али то не значи да их неће бити, каже професор Мијушковић.

"Важно је што ће се уредба потенцијално мењати на недељном нивоу како би се осигурала њена примена у пуном обиму", наводи.

Ниже цене, али не за све производе

Иако се на рафовима већ од сутра очекују ниже цене, редукција неће бити равномерна за све производе. Професор Мијушковић напомиње да ће неке категорије бити знатно јефтиније, док ће код других разлика бити мање приметна. Као пример, често је навођена цена резаног хлеба.

"Очекујемо да цена резаног хлеба, која је раније износила и до 104 динара, падне у распону између 61 и 73 динара", каже Мијушковић.

Овај пример указује, како каже, на дубоку анализу коју је држава спровела у ланцу снабдевања, идентификујући проблеме и дефинишући мере за њихово решавање.

"То је системски приступ који је економији неопходан – више не можемо оперисати на бази интуиције, већ на основу квантитативних података", истиче Мијушковић.

Да ли су мере дугорочно решење

Једно од главних питања је колико ће мере бити делотворне на дужи рок. Уредба је орочена на шест месеци, али постоји могућност њеног продужавања уколико донесе позитивне ефекте.

Професор Мијушковић верује да је ово само почетак системског приступа решавању проблема високих цена у Србији.

"Смањивање маржи је добар корак, али тек са доношењем три најављена закона – о заштити потрошача, трговини и спречавању непоштене трговачке праксе – можемо очекивати дугорочне резултате. Закони ће омогућити транспарентност цена, јасније прописе за трговце и бољу заштиту потрошача", сматра професор Мијушковић.

Инфлација у фокусу

Један од главних циљева нових мера је обуздавање инфлације, која је на крају јула износила 4,9 одсто. Према подацима Народне банке Србије, највећи утицај на инфлаторни притисак имају цене хране и пића.

Професор Мијушковић верује да ће мере донети извесну "инфлаторну релаксацију" и да ће до краја године инфлација бити сведена у оквире циљаног нивоа.

"Ово је правовремена мера која треба да смањи притисак на кућне буџете, али не треба заборавити да постоје и други фактори који утичу на инфлацију, попут трошкова енергената и транспорта", подсетио је Мијушковић.

Иако нове мере обећавају позитивне ефекте, питање је да ли ће ове мере бити довољне за дугорочну стабилизацију тржишта.

Пре свега, неопходно је спровести најављене законске реформе и обезбедити ригорознију контролу и казне за непоштовање прописа. Како истиче Мијушковић, казне за трговце морају бити значајно веће како би се обезбедила пуна примена закона.

"Ово је добар почетак, али за трајне ефекте потребан је системски приступ и континуирано праћење ситуације", закључује Мијушковић.