Колико ће коштати огрев ове јесени и зиме – пелет скупљи, све мање људи користи угаљ

Нова грејна сезона све је ближа, а део грађана занима какве су цене огрева ове јесени, да ли производња пелета и даље има перспективу и колико су фосилна горива еколошки прихватљива у домаћинствима. Професор Шумарског факултета Бранко Главоњић каже да огревно дрво треба набавити на време, најмање четири до шест месеци пре почетка грејне сезоне.

Бранко Главоњић истиче да је снабдевеност тржишта свим врстама дрвених горива јако добра и да су цене стабилне.

"Најјефтиније огревно дрво је на југу наше земље, у Врању, и цене су око 6.500 динара по просторном метру. У Пироту је 7.000 динара, а у Шумадији од 7.000 до 9.000 динара. Најскупље огревно дрво у овом тренутку је у Београду и Новом Саду. У Београду цене се крећу од 8.200 до 9.000 динара, а у Новом Саду од 9.000 до 9.500 динара", истакао је Главоњић.

Главоњић препоручује потрошачима да обиђу стоваришта, упознају се са ценама, и тек онда крену у набавку. Уколико се одлуче за сечено или цепано дрво по метру, цена је виша за око хиљаду динара.

"Снабдевеност домаћег тржишта пелетом је јако добра, има га у довољним количинама и на свим стовариштима. Међутим, цене дрвеног пелета у августу су порасле у односу на претходне месеце, како увозног, тако и домаћег пелета. Увозни из Црне Горе је поскупео за око 1.400 динара по тони, тако да се сада цене крећу од 21.400 до 28.000 динара, а из Хрватске је поскупео између 400 и 1.000 динара", рекао је Главоњић и сумирао да се цене крећу у опсегу од 28.500 до 30.000 динара, док је домаћи пелет поскупео за износ од 200 до 1.500 динара по тони и сада се цене крећу од 27.000 до 29.400 динара.

Зашто је поскупео пелет

Главоњић објашњава да је пелет поскупео због врло тешке ситуације у фабрикама у протеклим годинама.

"У Србији је 2021. године произведено 480.000 тона пелета, а 2024. године 320.000 тона пелета. То је пад производње од скоро 34 одсто. Фабрике су биле суочене са великим изазовима и проблемима. Многи од њих су имали велике губитке. Наш највећи произвођач је прошле године забележио губитак од скоро 1,4 милиона евра. Чак и у првих шест месеци ове године су фабрике пословале јако тешко", рекао је Главоњић.

Смањена потражња је резултат претходне три зиме, које су биле изузетно благе, па потрошачи нису куповали количине пелета које су им биле потребне у претходним годинама, наводи професор Шумарског факултета.

Главоњић је закључио да истраживања Шумарског факултета показују да број домаћинстава која користе угаљ за огрев опада из године у годину, а један од разлога је и еколошка освешћеност.

"Огревно дрво треба набавити на време, најмање четири до шест месеци пре почетка грејне сезоне, јер просушено огревно и суво огревно дрво емитује значајно мање количине штетних материја приликом сагоревања него сирово дрво. Такође, са таквим дрветом се може и финансијски уштедети до 20 одсто", истакао је Главоњић.