Марковић: Без власничке промене, НИС остаје под ризиком санкција

Упркос новом одлагању америчких санкција према Нафтној индустрији Србије (НИС), неизвесност око будућности ове компаније и даље траје. Према речима стручњака за енергетику Жељка Марковића, једино трајно решење било би преузимање власништва над НИС-ом од стране државе, што тренутно није реална опција.

"Очекивано је да санкције нису ступиле на снагу, јер није дошло до новог заоштравања у односима између САД и Русије. Америка и даље настоји да врати Русију за преговарачки сто у циљу окончања рата у Украјини. Ипак, увек постоји опасност да се те санкције могу, у неком тренутку увести, али ми се надамо да се то неће десити", наводи Марковић.

Он наглашава да сама претња санкцијама већ доводи у питање дугорочне уговоре и сарадњу НИС-а са страним партнерима.

"Када сте под потенцијалним санкцијама, сви пословни партнери постају обазриви, јер не знају да ли ће сарадња бити одржива. Једино решење за НИС јесте власничка трансформација. Уколико би НИС дошао у окриље наше државе, али то смо видели да није тако лако извести, односно да није у овом тренутку могуће", каже он.

Како додаје, једина реална нада је да ће доћи до политичког договора између Русије и Украјине, што би могло довести до смањења санкционог притиска. У том контексту, подсећа и на наводе америчког председника Доналда Трампа да би уколико се ситуација смири, одређене санкције могле бити укинуте – што би се, у оптимистичком сценарију, могло позитивно одразити и на положај НИС-а.

Енергетска стабилност пред зиму

Коментаришући припреме за грејну сезону, Марковић истиче да је снабдевање енергентима у Европи стабилно и да се не очекују већи поремећаји.

"Цена електричне енергије на берзама креће се између 85 и 110 евра по мегават-часу, што је у складу са прошлогодишњим нивоима. Складишта гаса у Европи су попуњена преко 75 одсто и очекује се да ће бити потпуно спремна", објашњава он.

Ипак, додаје да ће ток снабдевања у великој мери зависити од температуре и зимских услова, као и од функционисања ланаца снабдевања.

"Европа не може без гаса. Нафта и нафтни деривати су и даље највећи енергетски извор, али природни гас, електрична енергија и обновљиви извори такође играју велику улогу", додаје он.

Цена струје расте – зашто и колико

Марковић подсећа да најављено повећање цене електричне енергије није последица саме цене струје, већ трошкова мрежарине.

"Вредност приступа систему повећана је за 10 одсто, а цена дистрибуције за 16 одсто. Тај новац би требало да буде усмерен на унапређење и изградњу мрежне инфраструктуре, што је кључно за стабилност енергетског система", каже он.

Такође, ЕПС настоји да се што мање ослања на кредите, а више улаже сопствена средства у нове капацитете, што је, по његовом мишљењу, добар правац.

Заштита угрожених – важнија него икада

Марковић напомиње да ће измена доње границе за потрошњу (са 1.600 на 1.200 киловат-сати) погодовати смањењу субвенција, али и утицати на знатан број потрошача.

"Процењује се да ће нова мера погодити између 7 и 10 одсто домаћинстава, зависно од зиме и нивоа потрошње. За те грађане повећање рачуна биће између 14 и чак 32 одсто", наводи он.

Он истиче да би било рационалније да је та мера ступила на снагу након грејне сезоне, како би грађани имали више времена да промене начин грејања.

"Прелазак на други систем грејања захтева улагања и време. Овако ће неки грађани бити затечени", упозорава гост Јутарњег дневника.

Марковић наглашава и потребу за бољом контролом трошења средстава, како би новац од повећања цена заиста стигао до најугроженијих.

"Морају се јасно дефинисати критеријуми за добијање државне помоћи. Поред тога, неопходно је контролисати и државна предузећа да се новац не троши ненаменски", истиче он.

Према његовим речима, 2023. године око 168.000 домаћинстава у Србији било је обухваћено мерама заштите као енергетски угрожени купци, док је данас тај број упола мањи. Циљ је да се поново прошири круг корисника.

Енергетско сиромаштво – глобални проблем

Марковић подсећа да чак 3,6 милијарди људи широм света пати од неке врсте енергетског сиромаштва.

"У Подсахарској Африци и деловима Азије, више од 80 одсто становништва нема ни основни приступ електричној енергији. То је глобални изазов који захтева заједничке политике и инвестиције", закључује он.

Цело гостовање Жељка Марковић можете погледати у видеу на почетку текста.