Да ли је нови извор нафте у Балтичком мору "чист кеш" за Пољску, а спас Европи од руског барела

На светским берзама цене сирове нафте благо осцилирају – и на горе и на доле, али због геополитичких тензија неизвесност снабдевања јача. На пумпама у Србији гориво је појефтинило, али додатну нервозу изазива нерешено питање америчких санкција НИС-у. Бушотина у Балтичком мору, близу Пољске, охрабрује Европу раскидом зависности од руске нафте око које се стеже све јачи обруч забрана. Циљ нових бриселских санкција је да цена руског барела падне на 47 долара.

Од јуна цене деривата на нашим пумпама су и расле и падале – динар до два. Српско тржиште је добро снабдевено, али неизвесност појачавају: суша која је смањила водостај Дунава, што отежава допрему горива баржама и посебно америчке санкције које од фебруара лебде над НИС-ом.

"Сама та чињеница заиста доводи у ризик снабдевања нашег тржишта. То је наша специфичност, јер Нафтна индустрија Србије снабдева 80 посто укупне потрошње деривате нафте у Србији, који потичу из НИС-ове Рафинерије. То је заиста озбиљан проблем, али ми не можемо готово ништа ту да утичемо. Врло мало тога, то је сукоб који се дешава на релацији САД и Русије", указује Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

Све веће забране за руско црно злато

А на тој релацији – руски барел стеже све јачи обруч забрана. Вашингтон је увео санкције чак и за купце руске нафте у САД. Новом бриселском пакету санкција, да цену барела руског црног злата са 60 долара спусти на 47 долара, придружила се и Велика Британија.

"Ограничење цене руске нафте које је на снази од 2022. године већ је утицало на смањење руских прихода од продаје нафте. Ово је појачање притиска на Русију да смањи способност финансирања ратних акција", истиче Рејчел Ривс, министарка финансија Велике Британије.

Мањак руске нафте, уз геополитичке и ратне тензије које отежавају транспорт, додатни је ризик за стабилност светског тржишта. И док се Русија окреће другим купцима, земље старог континента траже нове добављаче. То је, после дужег времена, покренуло и инвестиције у нове бушотине – не само у Америци, Азији и Африци већ поново и у Европи. Пољска је открила једно од највећих налазишта нафте и гаса у Балтичком мору.

"То је данас чист кеш", поручује један грађанин Пољске.

Потребно више бушења

Кшиштоф Шамалек, директор Пољског државног геолошког института, наглашава да је потребно више бушења, да је потребно потврдити продуктивност и карактеристике квалитета те сирове нафте.

"И то може бити прелепо, то је оно што желим Пољацима", наводи Шамалек.

Земље извознице нафте, чланице ОПЕК-а, после три године смањења, најављују да ће од августа повећати производњу нафте. Тешко да ће нове количине смирити глобано тржиште јер ОПЕК истовремено указује и на то да ће потражња за нафтом наставити да расте до краја деценије.