Информатичари прослављају дан када је Србија пустила у рад свој први дигитални рачунар ЦЕР–10

Сви претходни рачунари који су постојали те 1960. године били су производ америчких компанија. ЦЕР–10 (Цифарски Електронски Рачунар, модел 10) је био велики као регал, објашњава професор Петар Кочовић. Имао је око 1500 лампи, око 1400 транзистора и 17.000 елемената од германијума који се тада користио за израду појединих елемената, за које се данас користи силикон.

„Седам стручњака из Института Михајло Пупин у Винчи су га правили. Ја бих да поменем свих седам: Тим је водио професор Тихомир Алексић, онда је ту био доктор професор Рајко Томовић, Вукашин Масникоса, Ахмед Манџић, Душан Христовић, Петар Врбавац и Милојко Марић“, наводи професор.

Рачунар ЦЕР–10 је био инсталиран у Танјугу, а радио је за потребе Министарства спољних послова. Захваљујући њему било је могуће да се пренесу преко тадашњих аналогних телефонских веза информације до свих дописништава у свету.

„Ми смо пет или шест тих рачунара продали Совјетима, онда Источним Немцима и тако даље. И он није заостајао за технологијом оног доба. Касније је модификован, направљен је ЦЕР–20, са више транзистора, па ЦЕР–22 који је био мањих димензија, и продавао се у много већим количинама“, истиче проф. Кочовић.

Развој ИКТ сектора у Србији и његови резултати

Драган Лазаревић из Уније послодаваца Србије, Сектор за информационе технологије и телекомуникације, истиче да ИКТ сектор у Србији из кровне перспективе бележи јако добре резултате.

„Промет је скоро шест милијарди долара, од тога 3.7 милијарди се реализује у извозу. Има више од 50.000 запослених, који суплаћени врло високо. Има 700 страних компанија које уз 4.300 домаћих представљају један екосистем који је уређен законима“, истиче Лазаревић.

Србија има Закон о дигиталној имовини што је релативна реткост тренутно у свету, а у припреми је и нови закон о ИКТ безбедности, додаје гост Јутарњег програма. Имамо инфраструктуру оличену у облику државног датацентра који је у развоју и подржаће будуће пројекте. Такође, имамо у екосистему велики број технолошких паркова – Београд, Чачак, Ниш, Нови Сад.

На листи Светске банке, Индекса зрелости и дигиталне администрације, Србија је у групи А и налазимо се на 11. месту у свету и 4. у Европи.

Недостатак кадрова у ИКТ сектору и изазови образовања

Унија послодаваца, као репрезентативна организација послодаваца, углавном малог и средњег бизниса, као највећи проблем осећа недостатак кадрова.

„Нумерички показатељ не одражава стварне потребе. Међутим, суштина је да се од прошле године на овамо или две године уназад променила структура потребних кадрова и њих има још мање“, напомиње Лазаревић.

Потребна су нова знања, технолошке основе управљања вештачком интелигенцијом нису оне које познају садашњи програмери и потребно је увођење нових програма у образовању, као и привлачење кадрова из региона и света.

„Ми из Уније послодаваца ту целу ситуацију процењујемо на начин да се опет реферирамо према неком светском нивоу, а то је листа лакоће пословања где се, на пример, Србија налази на 44. месту што је, с обзиром на регион, добро. Боља је Македонија која је на 17, а, на пример, Хрватска је на 51. Мађарска на 52. месту“, додаје гост Јутарњег програма.

Како бисмо били боље рангирани на листи лакоће пословања потребно је унапредити сваки сегмент живота једног оствареног професионалца који би дошао у Србију, почев од развоја авиосаобраћаја како би за кратко време могао да стигне у било коју тачку у Европи. Затим, правна сигурност, безбедност, туристичка понуда, сигурност новца, кредитни рејтинг и тако даље, објашњава Лазаревић.

Изазови образовања и тржишта рада у Србији

Професор Кочовић напомиње да смо ми ипак земља са нешто мање од седам милиона становника, а с друге стране Румунија која има два велика дата центра у Букурешту и Клужу, има више програмера него Србија, а ми се са њима тркамо.

„Програмери имају плате више од просека и могу да живе боље од просека, остаје да видимо колико ми можемо да произведемо квалитетних програмера и осталих стручњака кроз систем школства. А систем школства је ту мало у проблему јер у овом тренутку у целом свету знање долази из индустрије на факултете и у школе. Образовање каска свуда у свету, али не код нас“, истиче професор Кочовић.

Изазови образовања и компетенција у области вештачке интелигенције

Појам вештачка интелигенција је сковала група од 11 стручњака још 1956. године у Дартмуту у Сједињеним Америчким Државама. Наши научници су врло брзо објавили радове на ту тему, и негде до 2022. године том темом су се бавили једино универзитети, објашњава проф. Кочовић.

„Онда као да је неко упалио светло и одједном су почели сви да причају вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, од политичара па даље. Србија има негде око 190 компанија које нешто више или јако пуно раде из области вештачке интелигенције, а 47 компанија су у томе лидери и ми смо у овом тренутку добро позиционирани. Одлични смо за сада, али да ли ћемо наставити у том темпу, видећемо“, додаје професор.

Драган Лазаревић додаје да је највећи изазов испратити корак потреба индустрије и онога што неко ко је већ у индустрији је спреман или није спреман да сачини да би прешао на друге технолошке основе.

„Али систем образовања је тешко аналогијом уподобити потребама и некаквим претходним искуством. Он је изазов сам по себи. Ти су програми брзи, врло ефективни и одмах налазе примену. Истог дана кад сте ви усвојили неко знање, оно ће се видети на радном месту“, истиче Драган Лазаревић из Уније послодаваца на крају гостовања у Јутарњем програму.