ММФ тражи поскупљење струје и ограничен раст плата и пензија, да ли такав сценарио значи тањи новчаник

Пораст цена није добра вест за грађане, али када је реч о извештају Међународног монетарног фонда, онда морамо бити веома задовољни, оцењује економиста Иван Николић. Истиче да ММФ констатује на почетку извештаја да је економска политика у Србији веома одговорна, дисциплинована и да је дала импресивне резултате.

"Финансије су дисциплиноване и чврсте, са стопом раста која је била изнад просека, односно за економију каква је Србија сасвим задовољавајућа. Сходно томе имамо и те неке препоруке које се односе управо на сегменте економије, односно ако посматрамо дубље у неке структурне реформе које би имале за циљ управо да још додатно убрзају или поправе стање у економији", наводи економиста.

Струја поскупљује од октобра

Каже да су енергетски капацитети исцрпљени, деценијама се није улагало озбиљно и потребна је финансијска основа и одржива структура, пре свега у оквиру ЕПС-а, да обезбеди тај простор за инвестиције. С тим што имамо и захтеве нажалост који нам не иду у прилог и од стране ЕУ који инсистирају на декарбонизацији, дакле смањивању тог фосилног дела у производном миксу који је код нас јако значајан као и у неким другим земљама у окружењу.

Из ММФ-а саветују да се управо из прихода обезбеди један део који би био довољан, макар да се крене у озбиљније инвестиције.

"Они ту имају један предлог да се од 1. октобра, чини ми се направи једна корекција на више за седам одсто што у принципу није нешто што ми нисмо имали током године. То је на неки начин готово и само нешто брже усклађивање с инфлацијом из претходне године. Требало би  размотрити и блок тарифу везану за црвену зону, да ли би са 1.600 то могло да буде нешто ниже, на 1.200 киловатчасова", напомиње Николић.

То ће, додаје имати један мањи ефекат на укупан индекс потрошачких цена и ушло је у обрачун, односно пројекцију инфлације за ову годину.

Без ванредних повећања пензија - ограничити плате

С друге стране, захтев ММФ-а је да се ограничи повећање пензија – тачније, да нема њихових ванредних повећања већ само редовних усклађивања са стопом инфлације. Тражио је и ограничење плата у јавном сектору – да све заједно не могу представљати више од десет одсто БДП-а. 

Истиче да је констатовано да је држава врло дисциплинована и посвећена очувању финансијске и фискалне стабилности. Када је реч уопште о простору за пораст пензија, Србија има механизам годишње индексације са растом бруто домаћег производа, економски растом и растом инфлације који ограничава пораст.

"Колико нам расте економија, толико имамо простора и за пораст пензија. С обзиром да имамо и врло, врло строга фискална правила која дефинишу да у део тих исплата за пензије не сме да пређе десет одсто бруто домаћег производа. И за пензије и за плате запослених у јавном сектору. Тако да је то кључно ограничење", објашњава економиста.

Указује да се ММФ се држи потпуно тога и инсистира да се то поштује. 

"Пораст пензија, било у смислу, неких једнократних или превремених повећања, ће искључиво зависити од раста економије", наглашава Николић..

Нови модел економског раста за Србију

Процене економског раста у овог години су према ММФ-у и даље три одсто. Србија је у првих пет месеци имала нешто спорији раст у односу на план. Међутим, он је према речима Николића последица многих фактора.

"Између осталог и ових унутрашњих проблема које имамо, политичких и дестабилизације, али опет констатација њихове су да је упркос свему томе економија веома одржива. То подржава такву тезу и мајски податак, да ће, по свему судећи ће доћи у наредним месецима и у другом делу године до убрзања, односно врло је могуће да достигнемо управо тих три одсто.Онда то отвара простор и за нека евентуално превремена, односно једнократна повећања између осталог и пензије", оцењује Николић.

Наводи да је препорука да се настави оно што је било јако добро, а то је да се формира један амбијент који је привлачан за стране улагања.  То је пројекат који је препознат као стратешки пројекат који ће вући наш бруто домаћи производ, односно допринети убрзању раста у наредне две године, поготово у тој 2027. када ће се Експо реализовати.

"Дакле, преузимамо обавезе у смислу спровођења одређених економских политика које ће дати опет простор и које ће нас увести у један колосек убрзања економије. То је крајњи циљ. Дакле, нема ту никаквог одступања нити простора за неку импровизацију", закључује Николић.